Điđa se ponudio da bude snimatelj tog filma. U stvari, vodio me je kroz njega nenametljivo, ne sugerišući mi rešenja, ali mi je kroz logična pitanja davao do znanja šta je dobro a šta možda nije. Da budem jasan, bez njega nikada ne bih snimio svoj prvi film. Sa njime sam položio prijemni ispit u Pragu, u aprilu 1965...
Sada, kada sam skoro siguran da više ništa neću snimati, napravio bih jedan eksperiment. Ja, koji sam celog života smišljao zanimljive priče, voleo bih da uradim nešto što uopšte nema fabulu
Ne odustaj, sanjaj film. Nije naš problem što za desetak godina neće biti više nikoga tko gleda filmove
Bio sam mnogo puta u bolnici, imao nekoliko teških operacija, moje sobe nisu gledale na more već uglavnom na neokrečene plafone ali, pazi sada, ponekad sam se osećao divno?!
Da li se i ti ponekad pitaš što je u nama ostalo od te mladenačke drčnosti, od tog osjećaja da možemo sve? U potrazi za tim bezobraznim mladićem u sebi, za tom drčnošću, za veseljem igre, odlučio sam da nakon pedeset i pet godina ponovo snimim kratki film
Šta se desilo sa tim skoro stidljivim i obrazovanim momkom da se nađe u vrtlogu rata kao osoba koju optužuju za ratne zločine ni danas mi nije jasno. Ipak, na neki način se smatram odgovornim…
Bježim, sve češće imam tu potrebu, u vrijeme gdje su stvari za mene bile puno nevinije, ili ih barem takve pamtim – u djetinjstvo
Niko nas ne tera da je oslobodimo krivice, ako krivice ima, ali od nas se traži da, ipak, zavirimo u svaki aspekt njenog života i karijere i osvetlimo ga, ne bismo li imali što objektivniju sliku
"Kada dođeš u ove godine, svi te naveliko slave, ali ti više nitko ne želi financirati film“
Jednom sam se požalio nekom psihijatru kako sanjam strašne snove, da često imam noćne more, a on mi je na to odgovorio: „Obratite mi se kada prestanete da sanjate“
Odlazak Dejvida Linča, reditelja čiji su filmovi izgledali kao snovi
Kraj je neminovan, došli smo i otići ćemo, u tome nema ništa mistično, jedino je poželjno da bude brz, ali pravo pitanje je kako do njega doći
Svima nama koji pamtimo Tita, Nebojšu Đukelića, "Kino-oko" i bolje dane, Woody Allen mora da je nešto značio u životu
