Čemu još služi pozorište?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Junsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Olivije Nevo, autor knjige Brecht et les mauvais temps nouveaux, La Fabrique, Pariz, 2026, na osnovu koje je sastavljen ovaj članak.

***

Danas, u ovim mračnim vremenima, čemu još služi pozorište? Na to pitanje nema odgovora. Možda je ono čak izgubilo i smisao. Podseća na jedan tekst Bertolta Brehta: „Moglo bi izgledati sablažnjivo da se ovde raspravlja o pozorištu, koje, naizgled, duguje svoje postojanje samo ljudskoj potrebi za razonodom, dok oko nas besne krvavi ratovi.“ A zatim dodaje: „Svet je nesumnjivo ispao iz ležišta i samo ga snažni potresi mogu ponovo sastaviti. Ali moguće je da među sredstvima koja tome služe postoji i jedno malo, krhko, koje zahteva da se njime rukuje pažljivo i bez težine“.

Ta pretpostavka deluje neobično. Pozorište, koliko ono uopšte ima snage? Šta može umetnost koja više ne privlači mnogo ljudi, čije usplahirene deklaracije često deluju smešno u poređenju sa njihovim stvarnim dometom, i prema kojoj i revolucionarna i reformistička levica već dugo pokazuje gotovo ravnodušnost? Čemu pozorište čak i onima koji ga stvaraju, pritisnutim zahtevima institucija, nedostatkom vremena, konkurencijom i stalnom obavezom da se pravdaju? Opravdajte subvencije, opravdajte svoju korisnost. Danas se od pozorišta očekuje isto što i od eteričnih ulja: da pronađe lek za svaki problem. Da zaleči ljude, oživi zapostavljene krajeve, unese vedrinu u kampove, učvrsti republikansko jedinstvo. Sumnja se nameće sama od sebe: ima li smisla istrajavati u stvaranju? Čemu pozorište onima koji nikada ne kroče u njega? Naravno. Pa ipak.

Korisnost nije isto što i upotreba. Javno pozorište ulaže svu svoju energiju ne bi li kod ponekog poremetilo društvene uslovljenosti koje ga oblikuju. To je istovremeno veličanstveno i beznadežno. Ako razočarava, to je zato što je, kao i čitav javni sektor, iscrpljeno godinama napada i sistematskog urušavanja. Njegovo stanje svedoči o jednom društvenom i političkom porazu.