Čitanje je zabavno. Učenje je proces. Upamćivanje je nekada problem.
Kada roditelji, a nekada i dete, počinju da se brinu za školski uspeh deteta? Najčešće od drugog polugodišta. Neke teškoće su se videle i u prvom, ali često se davalo vremena da se stvari slegnu, da prođe proces adaptacije na kraj raspusta, da se saveti „prime“ i da se dete „dozove svesti“.
I nekada vreme stvarno donese rezultate i učenje postane deo dnevnog rasporeda i navike se ustale. Ali nekada to nije tako. Nekada je učenje veliki problem, „muka“, teškoća i za dete i za roditelje. Nekada je tema učenja glavna tema u porodici, i odnos odjednom postane obojen samo time – daj ti nama rezultate pa ćemo mi tebi…
Emotivna razmena odjednom postane trgovina, učinak jedina mera po kojoj se upravljamo, a nezadovoljni „radnici“ polako ulaze u otpor i spremaju revoluciju.
Nije lako nikome. Kada slušamo roditelje, vidimo brigu, strah da dete neće ostvariti svoje potencijale, da gubi vreme, da nije svesno da možda uništava svoju budućnost. Vidimo roditeljsku energiju koja se osipa, vidimo umor. Kada slušamo dete, često vidimo slično ali prikriveno prividnim stavom „baš me briga“, što uglavnom predstavlja odbranu od nemoći.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
