Papaja boja, šampionski gen: Taj neprocenjivi značaj McLarena u Formuli 1

Ima jedan sjajan test koji bolje nego bilo koje istraživanje javnog mnjenja, preciznije nego bilo kakva prezentacija marketinških stručnjaka, otkriva koliko je jedan brend – a sportski timovi su, sviđalo se to nekima ili ne, zaista brendovi, i to među najprepoznatljivijima na svetu – ušao u najširu javnost, ili možda bolje u kolektivno nesvesno čovečanstva.

Dajte deci prazan list papira i recite im da nacrtaju bolid Formule 1.

Postoje samo dva “tačna odgovora”, samo dva vozila koja će se pojaviti na tim slikama, u zavisnosti od toga u kojoj godini ste sproveli ovaj test: jedan je onaj crveni, a drugi je, posebno ukoliko ovih dana zabasate u neku osnovnu školu u Beogradu, žuto-crni.

Dobro, sada bi onaj ogroman korpus žena koji prati “najbrži cirkus” (nema, zaista, nijednog sporta koji ima toliko ženskih fanova?) zatražio repliku i ispravku – to nije žuta, nego papaja boja, ali da, složile bi se i one: taj bolid McLarena jednako je važan za današnje generacije kao što je za neke starije bio onaj koji je podsećao na kutiju jednih cigareta i koji je vozio Ajrton Sena, jer istorija Formule 1 neodvojiva je od sudbine “Najvećeg privatnog tima na svetu”, kako često nazivaju čudo iz malenog britanskog Vokinga.

I, što je za ovu priču najbitnije, od McLarena je neodvojiva i sadašnjica, a sasvim jasno i budućnost Formue 1.

Prvih šezdeset godina nastupa u Formuli 1, McLaren je prošle jeseni obeležio čudesnom bitkom za titulu koju su vodila dva njihova vozača. Na kraju je slavio Lendo Noris, ali zapravo je slavio McLaren. A na mnogo načina, slavio je sport.

Povratak McLarena na najveću scenu, na podijume okupane šampanjcem, sada sa novim i modernim identitetom i brendom – lepo im pristaje to “McLaren Mastercard Formula 1 Team”, kako je zvanični naziv – jedna je od najvažnijih i najuspešnijih priča ovog sporta koji sada živi svoju drugu mladost. Ta sjajna nova etapa, pardon novi krug McLarena, tima koji je postao deo opšte kulture, od grafita po Engleskoj do tetovaža večnog Ajrtona Sene na brazilskim plažama, uz ponekog Finca koji se odvažio da tetovira osmeh Mike Hakinena, udahnula je novi život čitavom sportu.

Tim koji je promenio jezik i izgled celog sporta

Jer značaj McLarena u Formuli 1 ne može se ispričati samo brojem trofeja, mada taj deo baš može da pomogne: trinaest vozačkih titula svetskih prvaka i još deset u kategoriji konstruktora, 203 pobede (manje samo od Ferarija) i 177 pol pozicija, 183 najbrža kruga i devet motora koji su brundali ispod haube bolida (od Forda, preko Alfe i Honde, do Renoa i aktuelnog Mercedesa)…

Mnogo važnije od toga je što je McLaren bio i ostao laboratorija za inovacije, tim koji se, još otkako ga je osnovao bivši vozač i potonji automobilski inženjer, Novozelanđanin Brus MekLaren, nije libio da snagom svog znanja promeni ceo sport.

I pre McLarena, Formula je bila popularna, ali tek će sa dolaskom legendarnog Rona Denisa ona postati prava i inovativna industrija. McLaren nije kao zaleđinu imao podršku velike automobilske fabrike, nije bio dobro poznati logo koji možete da sretnete na ulicama i drumovima, pa je od početka radio stvari drugačije.

Ron Denis uveo je, gotovo svojeručno, one bele kombinezone mehaničara, sterilan boks, vojničku preciznost u svakom pokretu pit-stopa, naučni pristup setapu bolida. McLaren je bio prva ekipa koja je shvatila da pobeda nastaje mnogo pre šikane: u stotinama sati pripreme, u svakom šrafu, u svakoj merenoj milisekundi. Karbonske šasije, koje je McLaren prvi predstavio sa MP4/1 modelom 1981. godine, danas su normativni element konstrukcije F1 bolida.

Bio jednom jedan Sena

Prva titula bila je ona Emersona Fitipaldija, 1974, ali tek će osamdesete od McLarena napraviti tim koji je danas: tada su Niki Lauda, Alan Prost i Ajrton Sena osvojili sedam vozačkih titula u nepunih deset godina, dok je tim podigao šest konstruktorskih trofeja.

Sezona 1984. je u kategoriji za sebe. Lauda i Prost su, sa MP4/2 koji je razvio Džon Barnard a pokretao TAG Porsche turbo motor, dobili dvanaest od šesnaest trka. Lauda je uzeo titulu tik ispred Prosta, što je do danas najtešnji ishod u istoriji šampionata.

A onda je 1988. Hondin motor stigao u McLaren. I sa njim Sena. MP4/4 je dobio petnaest od šesnaest trka te godine, a jedino nisu slavili u Monci kada je Sena zakačio Žan-Luj Šlesera u poslednjim krugovima.

Rivalstvo Sene i Prosta bilo je surovo i emotivno i zaslužno što je McLaren prošle sezone tako mudro odigrao u dvouglu Pijastri / Noris…

Mika Hakinen je koncem devedesetih postavio nove standarde u trkanju sa Mihaelom Šumaherom, ali nakon njega doći će do ere nepouzdanosti i pokojeg skandala. Sve to odrazilo se na rezultate: od 1998. pa sve do 2024. McLaren nije imao vozačku titulu. Tim je napustio čak i veliki Ron Denis, nakon skoro četiri decenije.

Novi uspon McLarena pokazuje koliko uspešan ume da bude melanž inovacija, dobrih menadžerskih odluka i brendiranja: novi šef tima postao je Andreas Zajdi, a potom i Andrea Stela. Stigli su novi inženjeri, novi tunel za testiranje aerodinamike, novi simulatori. I, najvažnije, stigao je strpljiv plan koji je Zak Braun, izvršni direktor McLaren Racinga, postavio kao osnovu izgradnje.

Neprocenjivi uticaj na nove generacije

Bila je to sistematska restauracija jednog posrnulog velikana, nošena Lendom Norisom i Oskarom Pijastrijem. Sve to će biti ovenčano u sjajnoj sezoni 2025, u bolidu MCL39, koji je Rob Maršal dizajnirao pod Stelinim vođstvom. McLaren je dobio četrnaest od dvadeset četiri trke, a po sedam pobeda imali su i Noris i Pijastri. Konstruktorska titula je matematički obezbeđena već u Singapuru, sa šest trka pre kraja sezone, što je presedan u modernom kalendaru.

Postoji nešto u načinu na koji McLaren komunicira sa svojim navijačima što ostali timovi teško imitiraju. Svesno su otvorili vrata novim generacijama i entuzijastima: Noris i Pijastri su aktivni na društvenim mrežama, a McLaren Mastercard ima čak i gejming tim Quadrant.

A ima tu i do one boje, koju nećemo još jednom pogrešno nazvati žutom, i po kojoj su – pitajte decu koja crtaju vozila Formule 1 – prepoznatljivi i automobilski i finansijski gigant.

Jer ako Formula 1 ima dušu van matematike i inženjerstva, ona se najpre prepoznaje u McLarenu. U onom trenutku kada se garaža u Vokingu ujutru otvori, kada svetla mehaničara počnu da prelaze preko karoserije MCL bolida, kada zvuk simulatora pulsira iza zatvorenih vrata, počinje novo poglavlje, novi krug neprocenjive priče koju je 1963. započeo dečak iz Oklenda sa kraćom levom nogom.

Sada su tu dva mlada šampiona za volanom, brujanje motora, navijači u garaži, i ceo jedan novi visokootanski svet.

Upravo na raskršću sportskog kapitala i emotivne lojalnosti navijača nastala je inicijativa kakvu Formula 1 ranije nije videla.

Mastercard, koji je od aktuelne sezone zvanični “naslovni” partner ekipe iz Vokinga, pokrenuo je program pod nazivom Team Priceless, globalnu inicijativu navijača koja po prvi put nudi McLarenovim McLarenovim najstrastvenijim navijačima nivo pristupa do sada nedostupan običnim ljubiteljima sporta.

Po četiri navijača biće pozvana na pet izabranih trka tokom 2026. sezone, počev od Melburna, preko Majamija, Velike Britanije i Meksiko Sitija, do završnice u Abu Dabiju. Članovi tima Priceless dobijaju mesto unutar McLarenove garaže, novouspostavljeno “Priceless sedište“ iz kog se može pratiti priprema vozila pred trku, kao i susret sa Norisom, Pijastrijem i inženjerima ekipe.

McLaren Mastercard Formula 1 Team označava početak nove ere saradnje i donosi više prilika za fanove širom sveta. U okviru platforme priceless.com i globalne inicijative Team Priceless fanovi dobijaju ekskluzivan pristup timu McLaren Mastercard Formula 1, kao i jedinstvenim iskustvima iza kulisa tokom cele sezone.