Na svakom ćošku može se naći priča o roditeljima. Vidimo šta su posledice trauma u detinjstvu, šta znači otac alkoholičar, majka žrtva, šta je Edipova situacija. O tetkama ni sama struka ne daje bogzna šta od podataka, a tek se o „hiperinvestiranim tetkama“ malo zna. Sve o čemu se peva, mora biti da je nešto više od pesme. I jeste. Druga je priča što se nekima neće svideti.
Da bi bilo jasno da je ovo priča koja nas vraća na najranije dane, ideja je da sigurno postoji neka dečja pesma. Čuj neka! Ima ih i više, ali stihovi pesme „Tetka“ potvrđuju značaj teme: „Kad mi ručak baš ne prija, namrštim se bar nakratko, iz čarobne torbe svoje ona (tetka) vadi nešto slatko“…
Ima tema u koje se „ne sme“. Ne diraj muškarcu u muškost, majci u majčinstvo, ili ako već ideš tim putem, dobro se pazi. Posebno ukoliko dovedeš u pitanje tetke i zapitaš se gde je granica njihove uloge i zašto neke, s ponosom, šire granice, logično, gazeći tuđe.
Tetke su važne figure u odrastanju dece, nesporno. Nije poenta da ih treba isključiti, prekoriti, patologizovati ili nešto slično. Međutim, postoji razlika između tetke i hiperinvestirane tetke, a posebno ako ova druga bude ujedno i intruzivna. Nije ovo priča o tetki koja dođe na dečji rođendan i porodična okupljanja, donese poklon kome se raduješ i voliš da je vidiš. Čak nije reč ni o tetki koja će postaviti neka ličnija pitanja, u narodu poznata „nisu na mestu“, pa ćeš reći „jao tetka…“. Ovo je priča o tetki koje je previše, koja izlazi iz uloge tetke i obuhvata mnogo više. Reč je, ne o komentaru koji „nije na mestu“, već o tetki koja „ne zna gde joj je mesto“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
