Nekako sasvim spontano, možda zato što ih volimo i možda zato što bismo hteli neku da napravimo (javljam vreme, adresu znate), jer leto je, i posle svega teškog što se desilo poslednjih godina i prethodnih meseci, javilo se pitanje: šta je sa kućnim žurkama? Stvarno, kad ste poslednji put bili kod nekoga u stanu ili kući na žurki? Ima li pravih kućnih žurki uopšte (ništa ono iznajmljene gajbe ili prostori) sa nekoliko desetina ljudi, bez ograničenja koliko žurka traje i drugih ograda koje imaju javni prostori za partije ili korporativne partije gde svako može da javi tvom šefu šta si radio, koliko si popio, koga si muvao, sa kim si kući otišao i kakve si stvari pravio.
Ovo pitanje postavila sam najrazličitijim ljudima, klincima, pripadnicima generacije Z, milenijalcima i onima malo starijima, porodičnim ljudima i onima koji izlaze i kreću se po gradu i događajima, što ne isključuje jedno drugo. Zabrinulo me je kada mi je nekoliko njih, doduše, starijih od 40 godina, na postavljeno pitanje, reklo da nisu skoro bili na nekoj kućnoj žurki, odgovori kao “prošle godine na 18. rođendanu” ili “ma ne pamtim”. Ali ima ko da “nasledi” kućne žurke. Ovog vikenda bilo je nekoliko proslava za koje znam i sve su bile drugačije – od dečjih proslava rođendana u stanu, preko kućne sedeljke, do okretanja praseta u prirodi na pragu 40. rođendana.
“Sad su slave postale kao kućne žurke”, kaže mi drug koji je u subotu bio na jednoj kućnoj žurki. Ali, kaže, to je bila samo sedeljka. “Ide muzika, bilo je klope, bilo je super, ali mirno (ništa belo, ha-ha-ha).”
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
