Kada je Goran Marković tokom dopisivanja sa kolegom Rajkom Grlićem na Velikim pričama („Jesi li snimio ovo?“) napisao tekst Evženija, žena zbog koje je počelo ’praško proleće’, mnogi čitaoci te stranice bili su u isto vreme i fascinirani i zaintrigirani. Nekoliko meseci kasnije, Marković je poželeo da nađe junakinju i svoju bivšu koleginicu.
Ovo je TREĆI NASTAVAK novog serijala „Velika potraga Gorana Markovića“
Prethodni deo pročitajte OVDE.
Svi objavljeni nstavci dostupni su OVDE.
3.
Kafana „Slavija“, oktobar 1965 – jun 1966.
Evženija je sa Srđanom Karanovićem i sa mnom upisala studije filmske i televizijske režije na FAMU u Pragu 1965. Nas dvojica Jugoslovena nismo znali ni reč češki i polagali smo posredstvom jedne starije žene, prevoditeljke Savete Dohnalove, koja je, uzgred, imala veću tremu od nas. Kada smo, uz očitu naklonost komisije, položili prijemni i otrčali u prizemlje fakulteta u kome se nalazila kafana „Slavija“ i u kojoj nas je čekao moj otac, radosno smo mu saopštili da smo prošli prijemni. On nam je čestitao, okrenuo se, seo u kola kojima nas je dva dana ranije dovezao i – otišao! Mi smo zapanjeno gledali za „folksvagen bubom“ iz 1958. koja je nestajala niz Smetanovo nábreží.
Imao sam para za neko vreme, tata je snimao u Čehoslovačkoj nekoliko filmova, između ostalih i „Tri želje“ (Tri prání) oskarovaca Klosa i Kadara, pa su mu ostale krune koje nije mogao da iznese napolje. Điđa je imao nešto ušteđevine od svojih roditelja, ali sve to zajedno moglo je potrajati možda koji mesec. Nismo uopšte poznavali bilo koga osim presrećne Savete, koja je ceo prijemni doživela kao lični trijumf, ali nje smo pod hitno morali da se ratosiljamo jer nije zatvarala usta.
Još veću nezgodu predstavljalo je pravilo tog fakulteta u vezi sa upisom na studije. Niko nam pre toga nije rekao (ili je Saveta to prećutala) da posle prijemnog ispita na režiju primaju 10 kandidata koji će slušati prvu godinu, uraditi sve predviđene praktične radove, položiti sve teoretske ispite da bi posle završnog ispita tog dela školovanja petoro njih otpalo! Znači, produženi prijemni, godinu dana mukotrpnog rada, svih mogućih strahova i stalne napetosti da bi pola nas bilo šutnuto na ulicu kao netalentovano?! Surovo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
