Globalizacija nije mrtva, ali na njenim novim mapama Kina neće zauzimati centralno mesto kao dosada. Narodna Republika neće više biti “planetarna fabrika” i neće moći da drži u permanentnom šahu ekonomije SAD i EU. Kako Kina sve više tone u probleme, tako su sve očiglednije njena agresivna politika i hegemonska aspiracija da upravlja svetom i oblikuje ga po svojoj slici i prilici. To objašnjava veliki broj geopolitičkih inicijativa Pekinga širom planete.
Zapadni investitori sa mnogo pažnje gledaju na alternativna tržišta poput Indije, Vijetnama ili čak Meksika gde bi mogli da premeste svoju proizvodnju i aktivnosti, dok SAD i evropske zemlje već intenzivno rade na smanjivanju zavisnosti svojih ekonomija od kineske. Tome treba dodati i parcijalnu reindustrijalizaciju zapadnih zemalja, pogotovo u strateškim sektorima i u oblasti ekološke tranzicije. Uz to aktuelna administracija u Vašingtonu je obnovila i unapredila na azijskoj obali Pacifika sva savezništva koja je Donald Tramp doveo u pitanje. Tako da je jedna od retkih nada kineskog predsednika Si Đinpinga da preokrene postojeću tendenciju u svoju korist: povratak Donalda Trampa u Belu kuću.
Niko ne zna da li će i kada će izbiti rat između SAD i Kine, ali je već zabrinjavajuća činjenica što u obe zemlje smatraju mogućim sukob dveju najjačih država na planeti. Zdrav razum bi trebalo da isključi svaku mogućnost rata između svetskog broja 1 i broja 2, s obzirom na to da u njemu bi bilo pobednika, ali i u jednoj i u drugoj naciji ima zagovornika stare maksime “o završnom ratu koji će staviti tačku na sve ratove”. Alarmantno je što ni Vašington a ni Peking ne mogu više da garantuju mir čak i da ga žele po svaku cenu, a ne mogu jer se supersile nikada ne odriču prava na upotrebu vojne moći.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
