Tekst koji je objavio Wired za Velike priče priredio je Vukašin Karadžić.
Špijunaža se nekada davno nije uklapala u koncept američkog individualizma. Ovaj termin se najpre odnosio na agente iz tada dominantnih zemalja “starog sveta”. Sveta od koga je Amerika izborila nezavisnost i od koga je želela da se razlikuje. Drugi svetski rat vratio je Ameriku u stari svet, a učešće njenih agenata u novoosnovanim tajnim službama nazivano je patriotizmom. U godinama nakon rata, u kolektivnoj svesti Amerikanaca je sintagma ,,neprijateljski špijun” automatski asocirala na Sovjetski Savez. Međutim, danas kada Kina, kao globalna supersila u usponu, sve više osporava Američku dominaciju svetskom politikom, asocijacije su drugačije.
Sumnja se provlači kroz sve što je označeno sa “made in China”. “Huawei i ZTE prisluškuju građane”. “TikTok je špijun u džepovima Amerikanaca“. Čak i kineske dizalice za automobile mogu predstavljati “opasnost po nacionalniu bezbednost”.
Problem koji Amerika ima sa kineskim špijuniranjem, više je problem same Amerike. U prilog tome govore i događaji koji su ove godine ponovo aktuelizovali temu špijuniranja, a koje su mahom inicirale SAD. Od osnivanja Odbora za strateško nadmetanje sa Kinom, preko TikTok saslušanja pa sve do obaranja kineskog balona za nadzor koji je izazvao burne reakcije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
