Spakovala sam stvari, potrebne i nepotrebne. Potrebno i nepotrebno sam se opraštala sa ljudima. Potrebno sam plakala, bespotrebno paničila. Usput su mi se desile razne koincidencije: kašnjenja aviona, gubitak čak dva kofera, stenice u smeštaju (koji na fotkama izgleda kao Beverli Hils) i beskrajno ravna polja kukuruza. Ipak, ništa me nije tako duboko razočaralo kao kafa i tako duboko iznenadilo kao ostrašćenost.
Dakle, kao Fulbrajtova stipendistkinja otišla sam u Ameriku na dve godine na master iz književnosti. Trenutno tekst pišem iz grada Linkolna u državi Nebraska. Čitam Elroja da lakše zaspem uz mogućnost krvoprolića i kuvam se na vrućini. Ne razumem farenhajte. Šetam mnogo, a to je neobično, koincidentalno. Moj prvi utisak o Sjedinjenim Državama bio je samo da Amerikanci vole automobile. Trebalo mi je da popijem mnogo kafa kako bih shvatila i neke druge stvari. Mnogo kafa? Pa tu sam tek dve nedelje? E pa, nisam se dala više uspavljivati Elrojem već posle nekoliko noći.
Kao prava balkanska gospođica, odlučila sam da po vrelini i kukuruzima potražim tople, srdačne ljude vredne kafenisanja, razgovora i (zašto biti licemeran?) beskonačno dugog ogovaranja!
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
