Pre sad već 25 godina, kada smo trejlere za filmove u posttranzicionoj Srbiji i dalje gledali samo na televiziji ili u bioskopu, pre nekog drugog filma, prvi put smo čuli dve rečenice koje su se citirale sve do premijere.
“You are a wizard Harry.”
“I am a what?”
Ove dve rečenice su ono što današnja deca u TikTok videima zovu “core memory”. Milenijalci bi rekli da su te dve rečenice utkane zauvek u njihovu memoriju. Ili nešto tako slično, a patetično. Milenijalci su sada u tim godinama.
Uglavnom, film “Hari Poter i Kamen mudrosti” pojavio se otprilike godinu dana nakon srpskog prevoda knjige koja je u tom trenutku u svetu već postala hit i osvojila ogroman broj nagrada. Ovde se pomalo pričalo o njoj. Neko je nekom rekao. Neki roditelj je negde pročitao. Neko je nekom poklonio za rođendan i malo po malo, Hari Poter je ranih dvehiljaditih postajao tema.
A onda smo videli trejler i već tada shvatili da će jedanaestogodišnji dečak koji saznaje da je zapravo čarobnjak postati deo našeg identiteta. Počeli smo da skupljamo sličice, da kupujemo zvaničan i manje zvaničan “merch”. Počeli smo da viđamo Harija na tortama, sveskama, pernicama, olovkama. Počeli smo da učimo imena glumaca: Danijel Redklif, Rupert Grint i Ema Votson.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
