U trenutku u kom ceo svet doslovno kipi, pitanje globalnog zagrevanja izbija u prvi plan kao jedan od najhitnijih problema sa kojima se čovečanstvo suočava. Temperature koje neprestano rastu, ekstremni vremenski događaji koji postaju sve češći i intenzivniji, duže i ozbiljnije suše, poplave, oluje, primoravaju nas da se ozbiljno zamislimo nad sudbinom naše planete i brzinom kojom moramo delovati. Sve veći broj stručnjaka i naučnika upozorava da je neophodno da se trgnemo i preduzmemo odlučne korake kako bismo sprečili dalje pogoršanje ovog kritičnog problema.
Kako da se izborimo sa vremenom? Šta nas očekuje u narednom periodu? Da li su toplotni talasi i superćelijske oluje naša nova normalnost?
Na neka od tih pitanja, odgovor sam potražila na adresi Kneza Mihaila 35, u Beogradu. Ako vam liči na adresu Srpske akademije nauka i umetnosti, to je zato što na toj adresi i jeste sedište institucije koja je krajem prošlog i početkom ovog veka odigrala u percepciji javnosti (i verovatno ne samo tako apstraktno) odigrala važnu ulogu u tome kako će izgledati društvo u kom živimo. I kabinet u kom sam sedela i tražila odgovore uklapao se u tu sliku – masivni drveni sto, velika fotelja iza njega i u njoj akademik, iznad nas visoki plafon, a oko nas police sa knjigama i debele zavese. Samo što Fedor Mesinger nije stereotipni akademik, zagledan u horizonte sopstvenog intelektualizma. On je kao naučnik zagledan u budućnost (planete), a kao čovek od punih 90 godina, svedok istorije u kojoj smo se i mi kao ljudska bića i planeta kao naš domaćin, nepovratno promenili.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
