Šta da radiš, da probaš da u današnje vreme ne izgubiš razum ili da te ne uguši i slomi anksioznost?
Neki bi rekli da treba da pronađeš nešto što te raduje i opušta, možda nešto za šta je potrebna velika koncentracija, rešavanje težih matematičkih zadataka ili ovladavanje novim jezikom, možda je baš gramatika dobra da odvuče pažnju, nepravilni glagoli, možda baš pokušaj da se uđe u logiku sistema, možda nije loše ni slagati neku gigantsku slagalicu, nešto teško i izazovno, sliku Džeksona Poloka, pa čik nađi pravi deo.
Možda je rešenje u pravljenju maketa ili sređivanju zupčanika satova. To me podseti na onog čoveka koji je zadužen samo za mehanizam sata Big Bena, i to uopšte nije loš posao. Šta bi još moglo da pomogne?
Možda čitanje, ponovno čitanje literarnih teškaša, knjiga za koje smo imali strpljenja eventualno za vreme pandemije, možda baš treba uzeti najtežu knjigu, ali sa telefonom odbačenim u drugu sobu, ili u kupatilo, tamo gde uvek najviše pomaže, gde je upravo ta aktivnost zamenila pređašnje proučavanje deklaracija i sastava šampona na raznim jezicima, znanim i neznanim, i adresa predstavništava, fabrika i uvoznika u musavim industrijskim zonama inače lepih gradova.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
