Gagauzija, jedna druga Moldavija

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Novembarsko izdanje pogledajte OVDE.

Ulice Komrata, prestonice Gagauzije, odišu spokojem. Zastave ove autonomne teritorijalne jedinice u okviru Moldavije vijore se iznad svake zgrade duž glavne ulice, koja i dalje nosi ime Lenjina. Na centralnom trgu stoji njegova statua, ispred zgrade regionalnog parlamenta, Narodne skupštine Gagauzije. U kasnim popodnevnim satima može se čuti kako školska deca pevaju Tarafim, himnu posvećenu slavi svog zavičaja, dok se uveče stanovnici okupljaju u manjim grupama i šetaju gradskim ulicama.

Ipak, Gagauzija je poslednjih meseci pod tenzijama. Dana 25. marta 2025, guvernerka ove autonomne oblasti, Evgenija Guțul, uhapšena je na aerodromu u Kišinjevu, dok se spremala da otputuje za Istanbul. Antikorupcijske vlasti Moldavije terete je zbog veza sa izraelsko-moldavskim oligarhom i proruskim političarem Ilanom Šorom, osnivačem istoimene partije kojoj je Guțul pripadala do njene zabrane odlukom Ustavnog suda u junu 2023.

Njeno hapšenje izazvalo je masovne proteste širom pokrajine. U Komratu se okupilo nekoliko stotina ljudi zahtevajući njeno oslobađanje. Guțul se čak obratila Vladimiru Putinu lično, moleći ga za pomoć. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozvao je moldavske vlasti „da odustanu od ovakvih metoda i omoguće svim političkim snagama u zemlji slobodno delovanje“. Nakon kratkog pritvora u jednom od najstarijih i najtežih zatvora u zemlji, Guțul je stavljena u kućni pritvor, a potom, 5. avgusta 2025, osuđena na sedam godina zatvora.

Od raspada Sovjetskog Saveza, Gagauzija je imala strateški značaj, predstavljala je predstražu ruskog uticaja u Evropi. Smeštena na jugu Moldavije, između Ukrajine i Rumunije, ova teritorija površine 1.800 kvadratnih kilometara ima oko 130.000 stanovnika. Gagauzi su narod turkijskog jezika i pravoslavne veroispovesti. Njihovo poreklo vodi iz Dobruže, istorijske oblasti danas podeljene između Rumunije i Bugarske. Krajem XIX veka, nakon sporazuma o razmeni stanovništva između Ruskog i Osmanskog carstva, Gagauzi su se doselili u Budžak, oblast na granici koja se nekada nazivala južna Besarabija. Pravoslavni Gagauzi bili su „pozvani“ da kolonizuju ovu teritoriju, koju je Rusko carstvo pripojilo 1812, dok su Tatari i Turci muslimanske veroispovesti napustili Budžak i vratili se u Dobružu, koja je ostala pod osmanskom vlašću.