Kada smo bili mali, ili hajde da kažemo mladi, jedna od omiljenih aktivnosti u košarkaškim video-igrama bila je editovanje i kreiranje sopstvenog sadržaja. U svakoj sam igri pravio nekog Miloša Jovanovića, neustrašivog beka koji je mogao za dva, mogao i za tri, a bogami i spolja, i koji je hrabro šutirao preko Džordana za pobedu. Ko to nije radio, pitanje je da l’ je uopšte i igrao te rane NBA igre.
Neki ljudi su odlazili i korak dalje. Dok sam se ja zadovoljavao piksel-kopijama sebe koje su koliko-toliko bile realistične (u smislu, bio sam samo malo viši nego što jesam, ali i mnogo bolji košarkaš), bilo je onih koji bi pravili sebe u nekakve likove od 220 santima koji trče, skaču, šutiraju trojke, lupaju blokade i generalno čine zulum nad sirotim kompjuterom. Nikada nisam razumeo u potpunosti koja je bila motivacija osim iskonske želje za fantastičnim elementima unutar igre, ali bože moj. Sto ljudi, sto ćudi.
Dosta je godina prošlo otad i ja nisam postao NBA košarkaš, štaviše, nisam stigao ni blizu tog cilja (ako je ikada bio i cilj). Međutim, ovi što su pravili basket-monstrume od dva i po metra koji rade sve živo ipak su dočekali da na delu vide svoju kreaciju kako teroriše napade i odbrane NBA klubova. Ta kreacija se zove Viktor Vembanjama, i igra za San Antonio Sparse.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
