Beograd je 1968. godine bio u plamenu studentskog bunta – mladi su marširali, vikali parole, sanjali pravdu, dok su tajne službe grozničavo slale izveštaje Josipu Brozu Titu, upozoravajući na zavere, strane agente i domaće izdajnike.
Ranković, Đilas, penzionisani generali, pa čak i špijuni Istoka i Zapada – svi su se našli na spisku krivaca za nemire koji su, po mišljenju vlasti, bili sve samo ne spontani.
Studenti su želeli reforme, ali izveštaj ih slika kao pijune u velikoj igri moći, kao marionete u političkom teatru koji je pisao neko drugi.
Baš kao i danas.
Iz arhiva je svetlost dana ugledao dokument pod nazivom “Kratka obaveštajno-politička procena u vezi sa studentskim demonstracijama”, 6. jun 1968. g”. Ovaj dokument iz Arhiva Jugoslavije se može pronaći na sajtu “Fabrike radnicima”, posvećenom 75. godišnjici ključnog razvojnog procesa u jugoslovenskoj istoriji: uvođenja radničkog samoupravljanja.
Dokument je zapravo upućen Josipu Brozu Titu od vojne Uprave bezbednosti (nekadašnjeg KOS-a, a danas VBA). Ovaj izveštaj iz 1968. nije samo arhivski papir, on je zapravo pokazatelj kako se istorija ponavlja kao farsa u pogledu nerazumevanja studenata i njihovog nezadovoljstva od strane tajnih službi.
Paralele tadašnjeg i današnjeg vremena su zapanjujuće, i to ne samo u delu gde danas vlast optužuje mlade da su “instruisani” i da “sprovode obojenu revoluciju”.
No, krenimo redom.
U prvoj rečenici izveštaja na sedam strana koji potpisuje general-major Stjepan Domankušić, zamenik načelnika Službe bezbednosti, piše: “Do studentskih demonstracija nije došlo ni slučajno ni spontano.”
“One su rezultat delovanja najreakcionarnijih snaga u našem društvu, u prvom redu onih koje su politički osuđene na Četvrtom plenumu CK SKJ. Sasvim je sigurno da je i ova akcija, kao i mnoge ranije, bila potpomagana sa strane (Istok, Zapad). O sadašnjim pojavama među studentima od ranije se znalo, jer je bilo elemenata koji su na to ukazivali”, navodi se na početku.
Kao potvrdu ovih teza, oficir službe navodi sledeće primere:
“Već duže vremena iz krugova zavere (A. Rankovića i drugih) čuju se izjave ‘videće se ko je Marko’, ‘neće proći dugo vremena kada će on opet zauzeti značajan položaj’ i sl. Jedna bliska veza Vojina Lukića tri dana pre početka demonstracija izjavio je da će se desiti svašta, iz čega se može zaključiti da je ovo mogao čuti i od samog Vojina Lukića. On je izjavio, da snage koje su režirale Četvrti plenum pripremaju i smenu Tita”, navodi se u dokumentu.
Slično kao i danas kada vlast neće da javno prihvati da je pad nadstrešnice u kojoj je stradalo 16 ljudi povod za današnje studentske proteste, već izmišlja teorije zavere o terorističkom aktu, otcepljenju Vojvodine i “obojenoj revoluciji”, ni tadašnje službe bezbednosti nisu priznavale da je povod za demonstracije bio opšti sukob brigadira sa studentima oko ulaska na manifestaciju “Karavan prijateljstva ’68”.
Tako vojna tajna služba piše Titu da je “jedan pukovnik iz DSNO pre 15-20 dana izjavio da će ubrzo doći do demonstracija omladine, da to i jedino može opametiti ovo rukovodstvo, da pojedinci treba da demisioniraju i sl.”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
