Niko ne dovodi u pitanje ambiciju i dobre namere Donalda Trampa da zaustavi rat u Gazi, ali njegovom planu nedostaje supstanca. Predstavljen plan u 20 tačaka na konferenciji za novinare Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua je neka vrsta “poluproizvoda”, u smislu da nedostaje dogovor sa Hamasom. Kao što znamo, mirovni sporazumi se prave sa neprijateljima, u ovom slučaju sa Hamasom, a ne sa prijateljima, kao što su Tramp i Netanjahu.
U Trampovom poimanju spoljne politike stvari se rešavaju u razgovorima sa desetinama drugih nacionalnih lidera, po pravilu ne dužim od petnaest minuta, gde se preko kolena prelome sva teška pitanja i ide se dalje. Zato je kod Trampa teško razlikovati propagandu od dobrih namera ili realnih planova. Pogotovo kada govorimo o delu sveta, Bliskom istoku, gde smo vrlo dobro naučili da, po pravilu, nikada ono što se priča i predstavlja ne odgovara faktičkom stanju na terenu. Tim pre što smo po jevrejskom kalendaru u 5786. godini, a po islamskom u 1447. godini.
Treba biti vrlo oprezan i rezervisan prema pozicijama Katara, Turske, Irana i u manjoj meri Saudijske Arabije i Egipta, koji objektivno, zbog unutrašnjih političkih razloga, imaju interes da sukob u Gazi dobije epilog što pre.
Američki predsednik je posle gotovo dve godine rata u Gazi dotakao dve ključne tačke za njegovo zaustavljanje: garancije izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da će dobiti pomilovanje u procesima koji se vode protiv njega za korupciju i zloupotrebu položaja, i dogovor sa Katarom da prestane da finansira Hamas. Važnu ulogu je odigrao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je zajedno sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom obećao da neće omogućiti Hamasu da politički preživi, barem ne kao paramilitarna organizacija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
