Dva groba za seriju i gledaoca

Rekao bih da smo se svi ovde sjatili najviše zbog toga što nam je neko negde rekao da “Dos Tumbas” svi gledaju. I to nije loša stvar.

Steven Pinker, kanadski psiholog i “javni intelektualac”, u svojoj novoj knjizi, “When Everyone Knows That Everyone Knows”, bavi se nečim sličnim – svrhom toga da ja znam da ti znaš da svi znaju da svi znaju da ja znam i tako u krug…

To neko, “kružeće znanje”, vrlo pojednostavljeno rečeno, gradi standarde i fiktivne premise na kojima se bazira ljudsko delovanje, ali i opstanak (recimo postojanje novca). A to je ono što je danas ugroženo, velikim uzurpatorima, poput Trumpa (ne ulazim u to da li je to dobro ili ne po nas), i kreira jednu novu realnost (ili pustoš) u kojoj čovek više ne zna za šta da se uhvati (recimo postojanje bitcoina).

Prevedeno na ovaj naš jezik – dobro je da povremeno imamo utisak da su svi gledali isto što i mi i da oni isto to misle i da zbog toga svi oni koji nisu počinju to da gledaju itd…

To je ono što smo nekada imali, kada je stvarno bilo tako, zahvaljujući činjenici da smo imali dva programa koja smo svi gledali. Proširenjem ponude svi smo se raštrkali i sada svako gleda “svoje” i više nema prilika koje bi nas okupile… Znate već priču, davio sam vas njom.

Otuda mi je drago što postoje, namazane, prevejane i pokvarene, statistike poput “najgledanije na Netflixu”, pa onda isto to po zemljama i kategorijama… Jer, to su ti znakovi na putu koji nas veštački uteruju u torove i “kanališu”, ali nam s druge strane omogućuju da imamo zajedničku temu sa ljudima oko sebe. Standard koji debatujemo.

Jedna od tih statistika pokazuje da je trodelna španska serija “Dos Tumbas” ili “Dva groba” trenutno jedno od najpopularnijih TV štiva na Netflixu. A lepa vest u vezi sa tim je da to niko nije očekivao.

Sad kada sam odgledao seriju, što i vi brzo i lako možete da učinite u jednom večernjem izlasku pred televizor, jer stvar traje jedva malo duže od prosečnog filma, moram da kažem da me to ne iznenađuje, ali ni malo ne raduje.

Na TV terenu “Španci” su relativno skoro i popriličo pozamašno razvalili svojom serijom “Money Heist” aka “La casa de papel”, koja je postala svetski hit i svakako je jedna od perjanica Netflixove produkcije. Počeo sam da gledam, ali sam odustao relativno brzo iz razloga prepunjenih termina. Ali sam se zato daleko duže zadržao na vrlo zanimljivoj HBO-ovoj produkciji “30 Coins” aka “30 Monedas” koja se bavi neobičnim dešavanjima u malom mestu, a koja imaju veze sa famoznih 30 srebrnjaka koje je Juda dobio da izda Hrista.

Zbog svega toga očekivao sam da će i “Dos Tumbas” biti neko zanimljivo, blesavo, neobično, sasvim drugačije bavljenje poznatim žanrom ili formatom. Kad ono…

Za početak, još jednom smo dobili nešto što bi bio materijal za solidan TV film samo prepakovano u tri televizijske epizode i takozvani “limited series” format u kome nedostaju osnovni sastojci koji kroje jednu seriju – a to su brojne paralelene priče kroz koje upoznajemo junake, upoznajemo društveni okoliš dešavanja i dobijamo nešto od “romanesknosti” TV izražavanja koju serija uvek može da iznese bolje od filma.

Nažalost, “Dos Tumbas” pokazuje više od svega koliko je malo potrebno prosečnom gledaocu, a naročito ako mu se nudi isto ono što je voleo i pre toga i pre toga i pre toga i pre toga i stvarno ne znam koliko pre toga treba da se vratimo unazad da bi utvrdili zašto je to tako.