Ako već izgradiš kuću na raskrsnici — metafora kojom volimo da opisujemo Srbiju — onda gledaj da to iskoristiš na najbolji mogući način. Takva pozicija je odlična ako se trguje. A ako se ratuje, onda je katastrofalna.
Nije slučajno što se Geneksove kule, zamišljene da gostima Beograda koji dolaze iz pravca surčinskog aerodroma i za koje se govorilo da sa vrha zdanja po lepom vremenu pružaju pogled skroz do Zagreba i Ljubljane, nazivaju baš “Zapadnom kapijom Beograda”. Jer Geneks, firma čije ime nose, najveća kompanija koju je iznedrila jugoslovenska privreda ukleštena između Istoka i Zapada, predstavljala je nesrazmerno intenzivan iskorak samoupravljanja u kapitalizam.
Za Geneks se nekada govorilo da je “država u državi”. Možda bi preciznije bilo — država izvan države. Kompanija koja je potpuno funkcionisala po zapadnim pravilima, koristeći najbolje što je mogla od, u tom trenutku, dva zaraćena sveta. Stvoreno je privredno čudo koje je više nego uspešno poslovalo na svim meridijanima i moglo da bude nosilac jugoslovenskog privrednog buma posle pada Berlinskog zida. Samo da pad Berlinskog zida nije iste godine ispraćen i padom Miodraga Mikija Savićevića, legendarnog generalnog direktora Geneksa, na čijem mestu su pobednici Osme sednice videli Zorana Todorovića Kundaka. Time je i formalno Srbija, na toj raskrsnici, rekla da joj u izboru trgovina ili rat, ovo prvo nije prioritet.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
