Ne, Tito nije zaista rekao da su studenti u pravu…

12. deo velikog feljtona na Velikim pričama: Istorija studentskih protesta u Srbiji – nepoznata svedočenja o veku studentskog bunta.

Svi objavljeni nastavci feljtona dostupni su OVDE.

O detaljima studentskih demonstracija 1968. čitajte u prethodnim nastavcima. A u ovom nastavku čitajte o mitskom Titovom govoru, šta je zaista bilo sa studentima koji su vodili bunt, neispričana priča o planovima za obnovu pobune… 

***

Studentski protest je prekinut naglo, Titovim govorom na televiziji 9. juna. I Tito se tu dotakao, posredno, i pitanja tržišne reforme, vešto ističiću neke primere društvenih anomalija, tako da studenti mogu da pomisle “da ih je čuo”.

Reditelj Žika Pavlović u svom dnevniku je tada napisao: „Josip Broz Tito je 9. juna povukao jedan od svojih najbriljantnijih političkih poteza: on je studentima dao za pravo. Rezultat je bio sjajan: deca su poludela od oduševljenja, lažni miris pobede pomutio im je razum, i ona su, potpuno hipnotisana, pohitala da se odazovu na Predsednikov apel: pozvao ih je da prekinu štrajk i nastave polaganje ispita…”

Istoričar Predrag J. Marković nazvao je to primerom Titove savršene komunikacione strategije. Hrvtaski istoričar Tvrtko Jakovina za taj Titov govor je rekao da je jedan od pet najmaestralnijih Titovih gestova.

“Tito se ne oglašava nedelju dana. On pušta da veći deo štampe besni protiv studenata, da se objavljuju napadi na studente mnogih radnih kolektiva. Doduše, u ovoj fazi se on najverovatnije nije ni mešao, već je samo pustio partijsku birokratiju da se ponaša u skladu sa svojom netrpeljivom prirodom”, piše Predrag Marković u tekstu na portalu Oko, o Titovim komunikacionim strategijama.

Dobrica Ćosić u svojim dnevničkim zapisima iznosi kako mu je Titov šef kabineta i generalni sekretar Vlada Popović ispričao da “nije hteo da probudi Tita na Brionima kada je Kardelj telefonom zahtevao da se odobri upotreba vojske protiv studenata”.

Navodno se Tito, saznavši za Kardeljev poziv, nasmejao i rekao: “Uzortirao se Kardelj! Pune su mu gaće od studenata. Naredi da se spremi avion da odmah odletimo za Beograd.”

Tito se pojavio na sednici Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ. Saslušao je, kako kaže Ćosić, “uzbuđene i gnevne birokrate” i ne kazujući im svoj stav i mišljenje, izašao sa sednice, pozvao televiziju i održao govor, koji je “pobunu pretvorio u slavlje pobunjenih i trijumf napadnutog”.

Tempo je pričao Ćosiću da se Tito posle tiga nije ni vratio na sednicu kojom je predsedavao.

“A on, Tempo, kada se uveče vratio kući, na dnevniku je čuo Titov govor studentima i saznao šta njegov vođa misli i koliko su svi oni, njegovi najbliži saradnici, naivni i beznačajni.”

Tito je, dakle, navodno rekao da su studenti u pravu, i to je masovno eksploatisano u narednim decenijama, i u politici i u popularnoj kulturi. Tito je zapravo rekao da je 90 odsto studenata ispravno. A šta je bilo sa onima koji nisu?

Milan Nikolić, koji je to posle osetio na svojoj koži, to je ovako definisao:

“Tito je napravio dobar manevar. Na Beogradskom univerzitetu u jednom času je bilo aktivno oko 100.000 studenata. On je prevario veliki deo studenata. Kada je on rekao ‘studenti su u pravu’, mnogi su rekli – super, dobili smo. Ali on je tu rekao da ima i deset odsto kukolja. Mi smo znali da smo kukolj. Pokušali smo da nastavimo nešto na Filozofskom fakultetu, ali to već nije bilo moguće. Izgubili smo masu. On je napravio genijalni manevar, u stvari je rekao – ‘studenti su u pravu, jebaću im majku’.”

“Udba je počela da nas priziva od jeseni 1968. Kada sam pozvana, nisam čula da je iko bio pozvan”, rekla je Sonja Liht. “Držali su me preko pet sati. Kad sam izašla, toliko sam bila prepadnuta da sam gledala u noge i osećala sam da mi je teško da se pokrenem. Išlo se na to da optužimo profesore. Spontano sam otišla na fakultet i da ispričam ljudima gde sam bila…”