Zašto studentski protest 2025. toliko podseća na 1968?

Šesti deo velikog feljtona na Velikim pričama: Istorija studentskih protesta u Srbiji – nepoznata svedočenja o veku studentskog bunta.

Svi objavljeni nastavci dostupni OVDE.

***

Studenti su šetali dostojanstveno, imali su svoje redare koji su obezbeđivali kolonu kako bi osigurali da se “eventualni izgrednici” – a opasnost od takvih je bila realna – ne ubace sa strane i naprave neželjeni haos.

U narednim danima svakakve ideje su se provlačile kroz spontani studentski pokret, kome je iz pojedinih struktura vlasti i preko (od države kontrolisanih) medija, pokušano da se nalepi etiketa stranih plaćenika koji podrivaju stabilnost zemlje. Isticana je potreba da se društvo vrati direktnoj demokratiji, o potrebi da se dopusti da građani organizuju svoje zborove, studenti su izrazito vodili računa da se distanciraju od političara i da ne dozvole govornike iz redova političara koji bi politizovali (“politički obojili”) njihov bunt, a pominjana je i neka privremena vlada…

I to bi mogao da bude samo početak istorijskog izveštaja iz Srbije 2025. godine, ali nije. To je samo početak oslikavanja Beograda juna 1968. godine.

Studentski protesti u Srbiji nikli u zimu 2024/25. po mnogo čemu zapravo podsećaju na kultnu 1968. Mnogo više nego što bi se na prvi pogled pomislilo.

Simpatije naroda koji im je donirao novac, donosio im hranu, podrška kulturnih radnika svih pravaca, vlasti koje im paralelno podilaze i etiketiraju kao strane plaćenike i remetilačke faktore društvenog i ekonomskog razvoja; koje istovremeno planiraju da ih silom uguše i pokušavaju da pregovaraju i smire strasti.

Ako je sada na delu Generacija Z koju stariji ne razumeju, tada su svet i Jugoslavija, mogli da upoznaju bejbi-bum generaciju. Koju nisu razumeli.

Bila je to prva generacija koja nije vezana za Drugi svetski rat i NOB, generacija koju nisu tangirale i fascinirale priče nosilaca partizanskih spomenica, generacija koja je želela da bude konektovana sa globalnim tokovima, koja je osećala potrebu za više slobode.

Na kraju, generacija koja je videla da nešto u zemlji ne valja i da su ideali na kojima je društvo građeno, tada socijalističko, duboko iznevereni.

Slično je i sa Generacijom Z, nisu to deca devedesetih i ratova, nemaju veze sa jugoslovenskim nasleđem, prve su to generacije koje na tangiraju priče o osvajanju slobode Petog oktobra 2000, ali koja je videla da su ideali na kojima je izgrađena ova Petooktobarska republika – u kojoj živimo i 2025. uprkos narativnom diskontinuitetu koje vlasti nameću (svi strateški pravci Srbije od EU do vojne neutralnosti su nasleđe postpetooktobaraca) – dakle, ovi novi klinci vide da u zemlji nešto ne valja i da su ideali na kojima je nastalo društvo u kom žive duboko iznevereni.

Studentska 1968. je ipak mnogo slojevita da bi se mogla smestiti u bilo kakvu paralelu, iako mogu da fasciniraju neke istorijske slučajnosti i podudaranja (poput zborova koji su se po nekim svedočenjima privremeno našli na spisku studentskih zahteva ili abera koji se provukao među komunističkim funkcionerima da se u blokiranom Rektoratu formira “privremena vlada”).