U obostrano podmukloj igri između Rusije i Turske, predsednik Redžep Tajip Erdogan počinje sve češće i sve očiglednije da dobija partije za kontrolu južnog Kavkaza sa svojim (ne)prijateljem Vladimirom Putinom. Rusija je praktično, posle dva veka, izgubila kontrolu i uticaj nad južnim Kavkazom koji je direktno ili indirektno kontrolisala od pobede u Rusko-turskom ratu 1828/1829.
Geostrateški cilj Turske koji se poklapa sa nacionalnim ostvarenjem sna Azerbejdžanaca – realizacija Zangezurskog koridora ili na jermenskom Sjuniškog prolaza – nalazi se na dohvat ruke. Sa tim koridorom koji prolazi kroz južnu jermensku oblast Sjunik, Turci bi povezali sve turkijske zemlje i narode, od Sinđanga u Kini do Jedrena i reke Marice na granici sa Grčkom. Azeri bi pak povezali matični deo zemlje sa eksklavom Nahčivan.
Istovremeno, Turska bi tako presekla tzv. Persijski koridor koji spaja Rusiju sa Iranom, preko Azerbejdžana ili preko Gruzije i Jermenije, i koji je omogućavao najbližu vezu Moskve sa još jednim strateškim saveznikom u novoj “Velikoj igri” u Aziji, Indijom. Nije slučajno da je glavni partner alijanse Turske i Azerbejdžana upravo Pakistan.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
