Možda sam se ja promenio. Kad već ne mogu da promenim svet. Uprkos napornom trudu i desetinama upornih, besnih i ogorčenih tvitova, što uz psovke, što bez njih, kojima se to, je l’ te, danas i radi.
Možda sam se ja umorio. Ali cenim ni da svet nije ništa odmorniji. Deluje mi da nikome nije lako. Da je i ono malo i minimalno što moramo ili što bi mogli postalo preteško ili besmisleno. Poput toga da se javimo svojima i pitamo kako su. Da ih, nedajbože, posetimo. Da nađemo vremena, kao što nam to predlaže (čak i) Grand kafa.
Navukli smo uniforme, ali ne za borbu za jedan bolji svet, već za preživljavanje u ovome, da se zaštitimo od svih fekalija kojima smo okruženi, i bukvalno i duhovno, a koje neretko i sami izbacujemo iz sebe.
Šta, nije tako kod vas?!
Onda ništa.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
