Bio je to jedan od onih razgovora u kojim znaš tačno kuda vodi – ali se ipak nadaš da nećeš biti svedok tog klišea. Na zabavi, u kući prepunoj ljudi koji znaju sve o svemu, Rebecca Solnit stajala je s čašom vina dok joj je nepoznati muškarac, sa neverovatnom samouverenošću, počeo objašnjavati knjigu koju je nedavno pročitao.
„Neverovatno delo o Muybridgeu“, rekao je, zaneseno. „Znaš li ko je on? Onaj fotograf iz 19. veka, što je prvi uspeo da dokaže da konj u galopu zaista ima trenutak kad su mu sva četiri kopita u vazduhu. Fenomenalna stvar! I znaš, autor knjige je stvarno duboko ušao u to kako je taj pronalazak promenio način na koji percipiramo vreme i pokret. Ne samo u umetnosti nego i u načinu na koji razmišljamo o telu, o kontroli.“
Rebecca je pokušala da se nasmeši i ubaci: „Zapravo, tu knjigu sam…“
Ali on ju je prekinuo blagim pokretom ruke, kao da zatvara vrata. „Čekaj, čekaj, pazi sad ovaj deo. Najjače mi je bilo kad autor piše o Muybridgeovom ličnom životu – o ubistvu njegove žene, znaš? Kako se to sve odrazilo na njegov rad, i kako se fotografija koristi i kao dokaz i kao zamućenje istine. Ima tu baš ozbiljna filozofija!“
„Da, to poglavlje o…“
„I ono poređenje sa modernim medijima! Ludilo! Autor kaže da nas slike uče da gledamo, ali i da zaboravimo. Fenomenalna rečenica. To ti je prava analiza medijske teorije.“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
