Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Julsko izdanje pogledajte OVDE.
Piše Frederik Kaplan, profesor digitalnih humanističkih nauka na Saveznoj politehničkoj školi u Lozani.
***
Jedna osobena ritmičnost, neupadljiva ali sveprisutna, nameće se u mnogim tekstovima koji se danas proizvode i distribuiraju u digitalnom univerzumu. Ona se javlja na društvenim mrežama, u blogovima, pa čak i u novinskim člancima — na engleskom, francuskom i brojnim drugim jezicima.
Taj novi „potpis“ oslanja se na učestalu upotrebu dveju osnovnih stilskih figura. Prva podrazumeva nizanje dva sintagmatička iskaza suprotnih značenja, u konstrukciji tipa: „Nije to, već ovo“, ili: „Nije samo…, već i…“. Prva polovina stvara očekivanje, pretpostavku ili verovanje; druga ga obara. Nazovimo tu figuru pivotskim diptihom.
Druga struktura zasniva se na trodelnom ritmu: sekvenci od tri iskaza koja se međusobno pojačavaju ili dopunjuju. To mogu biti tri glagola, tri kratke rečenice, ili postupna gradacija u tri koraka koja vodi ka složenijoj ideji: „To je sistem koji sputava, koji ojačava, koji zaključava.“ Nazovimo je ritmički triptih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
