Već godinama naše društvo potresa dilema da li kopati jadarit, rudu iz koje se dobija litijum, i koje bi posledice taj proces imao po ljude i prirodu. Poznat je sastav jadarita, pojednostavljeno litijum-borata, pa i elemenata koji ga čine – hemijska formula je LiNaSiB3O7(OH) – ali i elemenata i jedinjenja koji bi se javili tokom tehnološkog procesa prerade same rude. Zna se, recimo, da akutno trovanje arsen(ik)om vodi trbušnim smetnjama, a u većim dozama i smrti, dok dugotrajno (hronično) trovanje ima za posledicu oštećenje i tamnjenje kože, povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, negativan efekat na nervni sistem, uz usporen kognitivan razvoj dece, kao i rak kože, pluća i mokraćne bešike.
Ostavimo po strani ostale hemijske, ekološke, ekonomske, socijalne i druge rizike rudarenja jadarita, uključujući akustično zagađenje, svakodnevan transport sa velikih rastojanja milion i sto hiljada litara (!) sumporne kiseline itd., pa se okrenimo nepoznanicama.
Koliko je zaista zatvoren tehnološki proces? Koja je verovatnoća rizika od havarije i kojih razmera bi bile posledice? Kakve su ekološke štete? I – da ne nabrajamo dalje – nameće se ključno pitanje: postoje li šanse da se kontaminiraju dragocene rezerve podzemne vode u Mačvi?
Odluka je dodatno otežana zbog našeg lošeg iskustva sa stranim kompanijama, nespremnosti ili nesposobnosti naših vlasti da ih nateraju da poštuju ekološke, socijalne, etičke i druge standarde, tajnovitosti ugovaranja koje budi sumnju na korupciju i, dodatno, zato što kompanija sa kojom treba sarađivati uživa vrlo lošu reputaciju čak i u kategoriji alavih multinacionalnih predatora spremnih da izvuku profit po svaku cenu, bez obzira na ekološke, humanitarne i druge posledice po lokalnu sredinu.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
