Nije li ovo leto već dovoljno vrelo? Utisak je ipak da ga realne ratne i političke krize te brojne elementarne nepogode i katastrofe dodatno zagrevanju. To neke među nama dovodi do granica tolerancije stresa, ali i straha. A ostale? Oni se verovatno odavno navikavaju na svaku vrstu udaljene opasnosti, tuđe tragedije ili neopipljive pretnje. Sa druge strane, veliki deo ovih pretnji samo su deo dekora brojnih naslova portala, dnevne štampe ili objava na društvenim mrežama. Koja mera istine je među njima realna? E pa to uvek na kraju sami procenjujemo.
A među „letnjim” aktuelnostima nailazilo se i na viruse. Od lokalne kontaminacije voća virusom hepatitisa A (HAV), do egzotičnijih pretnji čikungunja virusom. Pa dok se usmeravamo na opasnosti koje od infekcija vrebaju, nauka patogene usavršava i za potpuno drugačije svrhe, razvijajući terapiju protiv raka.
Gde je leto, tu su i komarci. I verovatno je manje poznato da su baš oni životinje koje godišnje ubiju najviše ljudi na svetu. Neverovatnih 700.000 smrti nastaje kao posledica malarije i drugih tzv. „vektorskih” infektivnih bolesti koje prenose komarci. Od virusnih dominiraju groznice denga i žuta, japanski encefalitis, čikungunja, zika, groznica Zapadnog Nila i mnoge druge.
Od 17. jula, lokalno je i u Srbiji prisutna groznica Zapadnog Nila, od koje je zvanično obolelo pet osoba starijih od 60 godina. Međutim, letnji meseci na severnoj hemisferi još od 1999. godine poznat su period najintenzivnije cirkulacije virusa Zapadnog Nila, te povremenih epidemija. I u Srbiji ova bolest više nije egzotika, te se ona opisuje od 2012. godine sa prvom zabeleženom lokalnom epidemijom.
Premda treba imati u vidu da infekcija ovim virusom može dovesti do razvoja ozbiljne pa i smrtonosne bolesti, većina ljudi koja se zarazi (8 od 10) ne oseća simptome niti razvija znakove oboljenja. Kod ostalih se manifestuje nespecifično, uz povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u zglobovima, povraćanje, dijareju, ili osip.
Jedan u 150 inficiranih susreće se sa najtežim oblikom bolesti, zapaljenjem mozga ili moždanih ovojnica. Ova najteža forma bolesti obično se javlja među starijima od 60 godina ili pacijentima sa hroničnim i teškim oboljenjima. Deset procenata ovako teških komplikacija završi se smrtno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
