Kakva je uloga infekcija u nastanku raka?

Kada se kaže rak ili kancer, misli se na jednu od oko 200 različitih bolesti u čijoj je osnovi izgubljena kontrola umnožavanja ćelija. Neobuzdani rast i deoba takvih abnormalnih ćelija začinje se u pokrovnim, stručno epitelnim ćelijama (karcinomi), vezivnom tkivu (sarkomi) ili u krvotvornom sistemu (leukemije i limfomi).

U najvećem delu sveta rak je drugi po učestalosti uzrok smrti, posle vodećih bolesti srca i krvnih sudova. Do pojave pandemije kovida 19, u Srbiji je njegovo učešće u strukturi umiranja bilo oko 21 odsto, a prvih godina treće decenije ovog milenijuma smanjeno je čak i do 15 odsto, jer se povećala ukupna smrtnost, kako od kovida, tako i sa njim i zbog njega. Umiranje od raka u odnosu na sve uzroke bilo je još više u SAD (24 odsto) i u Ujedinjenom Kraljevstvu (28 odsto).

Ne samo u onkoepidemiologiji, već u medicini uopšte, retko je moguće izdvojiti jedan uzrok obolevanja. Čak i kod naslednog ili porodičnog kanceroznog sindroma u igri su i drugi činioci. Recimo, kod tzv. Li-Fraumenijevog sindroma, kada je oštećen jedan gen sa protektivnim dejstvom, oko 75 odsto muškaraca i skoro 100 odsto žena dobiće rak, ali kada će se bolest javiti i da li će neko biti u malobrojnoj grupi srećnika koja će ga izbeći zavisi od ponašanja i izloženosti sredinskim uticajima.

Zato se obično govori o faktorima rizika za pojavu malignih bolesti. Na prvom mestu je duvan koji je mnogo više od najznačajnijeg pojedinačnog činioca u nastanku raka – korišćenje duvana je u najvećem delu sveta vodeći uzrok prevremenog umiranja. Sledi gojaznost, pa zatim mikroorganizmi i paraziti, i to pre ishrane, fizičke neaktivnosti, profesionalne izloženosti, alkohola, reproduktivnih faktora itd.

Uticaj bioloških činilaca, kako se zajednički nazivaju virusi, bakterije i paraziti, u nastanku raka procenjuje se između 15 i 20 odsto. Procenat je još veći u nerazvijenim delovima sveta, jer je tamo i više zaraza, a u SAD je, recimo, oko 10 odsto ili nešto manji.