Do pandemije kovida 19, koja je u mnogim delovima sveta 2020. i 2021. bila vodeći uzrok smrti, najviše umrlih, skoro 13 odsto, imalo je dijagnozu ishemijske bolesti srca (nedovoljnog dotoka kiseonika srčanom mišiću, koji se, vrlo pojednostavljeno, može podvesti pod širi pojam srčanog infarkta); sledile su sa skoro 11 odsto bolesti moždanih krvnih sudova (da opet uprostimo, na račun tačnosti: od šloga). Naredne dve dijagnoze poređane po rangu – infekcije donjih disajnih puteva i hronična opstruktivna bolest pluća – nisu ni upola toliko česte.
I kada se posmatraju šire definisane grupe uzroka smrti, jednu trećinu u svetu čine bolesti srca i krvnih sudova. U zemljama sa starom populacijom procenat je znatno veći, pa u Srbiji više od polovine svih umrlih dobija takvu dijagnozu.
Sledi logično pitanje: zašto ti ljudi za života nisu lečeni? Pojedinci jesu, ali ogroman procenat – po nekima 80 odsto – nisu, i to zato što su fatalan ili nefatalan srčani udar dobile prividno zdrave osobe. Kako prepoznati i lečiti ljude koji će postati žrtve podmukle i neprepoznate bolesti takoreći „iz punog zdravlja”?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
