Drogiranje anestetikom za slonove

Savremeni razvoj sintetskih droga je vezan pre svega za period 1970-ih i ’80-ih godina i dugo se odnosio na razne legalne opioidne lekove – veštačke hemijske potomke i srodnike prirodnog opijuma i morfina, a koji su uglavnom zasnovani na molekuli fentanila. U pitanju je izuzetno farmakološki potentan sintetski opioid, kojeg je prvi generisao dr Pol Jansen iz istoimene kompanije u Belgiji, 1960. godine. Već od 1963. godine se u Evropi primenjuje kao intravenski analgetik, a od 1968. i u SAD i širom sveta.

Danas, fentanil je jedan od najčešće legalno korišćenih opioida na svetu, bilo da se daje u venu, ili kao transdermalni flaster. Od 2019. pa nadalje, propisuje se preko million recepata za ovaj lek u SAD, a i na listi je esencijalnih medikamenata Svetske zdravstvene organizacije. Ovaj preko potrebni lek u terapiji bola, takođe je i pedeset do sto puta jači od heroina. U manjoj dozi, izaziva stanje u kome je čovek bez ikakvog straha, apatičan i ravnodušan za sve što mu se događa. Osećaj za bol je izrazito smanjen, ali svest ostaje očuvana. Takođe, pored zvanične, kontrolisane primene, već dugo je i jedna od najopasnijih droga, mada srećom još retka u Srbiji – gde je takođe legalno registrovan.

Letalna doza je samo 1-2 mg – koliko staje na vrh olovke!

Čak i forenzičari i policajci koji dođu u dodir s fentanilom mogu da stradaju ako ga slučajno unesu preko kože ili ga udahnu. Značajan je faktor u falsifikovanju lekova i skoro pa standardni skriveni „pojačivač“ drugim drogama i vodeći uzrok takozvanog „četvrtog talasa“ ozloglašene opioidne epidemije u SAD. Ta epidemija, koja traje od 1990-ih i pripisuje joj se preko pola miliona žrtava je u velikoj meri inicirana od strane Purdue pharma – koja je agresivno reklamirala lek protiv bolova OxyContin (oksikodon) sa lažnim tvrdnjama da ne izaziva zavisnost. Danas, ovaj i srodni lekovi se često falsifikuju od strane kriminalnih grupa i dodaje im se upravo fentanil kako bi izazvali što bržu i trajniju zavisnost kod konzumenata.

Kao i mnoge druge droge, i fentanil se „proslavio“ kada su se njime predozirale poznate ličnosti. Bili su to muzičari Princ 2016, odnosno Tom Peti 2017. godine. Zanimljiva je i priča kako se cela jedna država, malešna Estonija, na jedvite jade oslobodila maltene nacionalne zavisnosti od fentanila 2017. godine, uništavanjem lokalne proizvodnje i zabranom uvoza. Ipak, trajno navučeni zavisnici nisu se vratili na heroin koji im je sada bio „poput vode“. Umesto toga, počeli su da ubrizgavaju kombinacije različitih sintetičkih supstanci, svojevrsne LEGO setove droga, uključujući amfetamine, opioide izotonitazen i tramadol, benzodiazepine, katinone i druge misteriozne materije.