Prošlo je tačno 48 godina otkako je okupljanje američkih ratnih veterana u filadelfijskom renomiranom hotelu krenulo po zlu. Godišnja konvencija poznate Američke legije počela je pompezno, muzikom i zastavama, ali je ubrzo zaređala upala pluća koja se za neke vremešne nekadašnje ratnike završila tragično. Obolela su 182 člana Američke legije, a umrlo ih je 29, što znači 16 odsto.
Bolest se ispoljavala kao atipična upala pluća, sa temperaturom, kašljem, otežanim disanjem, glavoboljom i umorom. Na prvi pogled, reklo bi se pneumonija kô pneumonija. Sumnju je izazivala češća od očekivane udruženost bolesti sa prolivom i konfuznim stanjem, uz povremeno zapažene znake akutnog oštećenja bubrega i jetre; uočena su i određena odstupanja laboratorijskih rezultata od standardnih vrednosti.
Minuciozno epidemiološko istraživanje sa zabeleženim kretanjem svakog pojedinca iz sata u sat ukazalo je na izloženost klima-uređajima i boravku kraj vodoskoka u foajeu. Naredne godine izolovan je uzročnik – bakterija Legionela pneumofila (Legionella pneumophila), nazvana tako po legionarima i svojoj sklonosti da napada plućno tkivo. Tako je i infekcija dobila svoje ime – legionarska bolest.
Pokazalo se da rod legionela sadrži 60 vrsta, a da je u okviru vrste L. pneumofila moguće razlikovati 15 serogrupa. Legionarsku bolest izaziva L. pneumofila. Ostale legionele odgovorne su za blago ispoljenu infekciju, koja se ne spušta na pluća, a nazvana je pontijačka groznica (Pontijak je grad u SAD, poznat po izradi nekada čuvenog automobila „pontiac“) i za retko pominjanu pitsburšku pneumoniju. Legioneloza je zajedničko ime za sve njih.
Pretpostavlja se da je pontijačka groznica učestalija od legionarske bolesti, ali da zbog svoje manje zabrinjavajuće ispoljenosti (povišena temperatura, malaksalost, bolovi u glavi i telu) češće ostaje neprepoznata.
Kada je, januara 1982. godine, počeo rad u impresivnoj novoj zgradi Vojnomedicinske akademije, povremeno sam odlazio tamo, obično kao član specijalističke komisije za vojne epidemiologe. Uz kafu sam kolegama pominjao kako rade u raskošnom zdanju (pamtio sam njihove ranije uslove smeštaja), a glavni epidemiolog JNA bi se skoro primetno smrkao i prelazio na neku drugu temu. Jednom me je, kada smo ostali sami, pitao: „A legionela?“
Odgovorio sam da sigurno svoj ogromni centralizovani sistem kondicioniranja vazduha čuvaju od diverzija, a da se od legionele brane sipanjem dezinfekcionih rastvora u rezervoare sa vodom. Oćutao je. Bolje od mene je znao da rešenje nije tako jednostavno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
