Nebojša Bakočević, popularni glumac koji je obeležio filmsku scenu osamdesetih godina prošlog veka, o delima koja su ga oblikovala.
***
Knjige
„Majstora i Margaritu“ Bulgakova pročitao sam bezmalo za jednu noć.
Bilo je još dosta takvih knjiga, koje prosto ne možeš da ispustiš iz ruku. Ali ono što me je potpuno „razbilo“ bio je Dž. D. Selindžer: „Lovac u žitu“. „Podignite visoko krovnu gredu, tesari“, Devet priča, „Franny and Zooey“.
Još uvek jedan od najomiljenijih pisaca, doveo me je u ono euforično stanje svesti, da sam poželeo da ga pozovem telefonom. I znam da deluje smešno, ali sam siguran da će me pasionirani ljubitelji knjiga razumeti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Neki su, moj Tomiću, poput Đoke Balaševića, triput videli Tita maršala, a ja triput umalo nisam video Mladića generala, i mogu ti reći da mi je drago zbog toga
Bio je borac, tukao se za prave stvari, u pravilu one izgubljene, ali nije bio kalkulant pa ga te računice nisu zanimale. Ne bi bilo nepravedno da je dobio Nobela, ako mene pitate, sve je imao, osim podrške nacionalne kulture
Ne treba ovoj deci danas škola, nego orijentir i drugi ljudi. Treba im toplina i bliskost, oni to nemaju. Imaju samo prazninu. I nažalost, mi to nikako da razumemo
Treba li zanemariti dvadesetogodišnjeg sebe koji dane od jutra do mraka provodi u čitanju i osloniti se na ovog sadašnjeg i njegovo mišljenje? Možda. Ovaj aktuelni je, nadam se, zreliji i izgrađenijeg ukusa. Ipak, lista koja sledi ne vodi se time...
Uvijek se traži neka nova literatura ili podsjetnik na staru, idealnu za još jedno čitanje s pozadinom cvrčaka i okusom bezbrižnosti iz reklame za Pipi
