Čuvena rečenica italijanskog pisca i novinara Lea Longanezija “živeli su nesrećni i nezadovoljni jer je koštalo manje” savršeno sažima u jednoj rečenici životnu filozofiju prosečnog Rusa i njegov odnos prema vlasti.
Građani Rusije i vlast u Kremlju, bez obzira na to da li je carska, boljševička ili postkomunistička, dva su odvojena sveta koji funkcionišu separatno na paralelnim kolosecima. Generalno, Rusi se malo interesuju za politiku. Svesni da ne mogu da utiču na vlast i odluke koja ona donosi, opredeljuju se za kreiranje svojih mikrosvetova i što je moguće manje neizvesne svakodnevice, u dobru ili u zlu. Zato za građane Rusije stabilnost, red i sigurnost mnogo više vrede od slobode, demokratije i prava.
Drugim rečima, da bi došlo do tektonskih promena u Rusiji, potrebno je da dođe do drastičnih promena nagore. Da bi se kreirali uslovi da u Rusiji imamo novu revoluciju ili promenu vlasti, mora da se dogodi mnogo toga, tim pre što ruski građani imaju mnogo veći prag trpljenja nepravdi, siromaštva, zloupotreba, nego građani na Zapadu.
Svakako da izbori nisu instrument za smenjivost vlasti u Kremlju. U režimima kao što je Putinov izbori ne služe da bi se birala vlast, već da bi joj se dao ili obnovio legitimitet. U Moskvi se vlast menja odozgo a ne odozdo. U tom kontekstu su izbori u Ruskoj Federaciji i neka vrsta referenduma o učinku vladara.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
