Bez obzira na to iz kog legla “izama” dolaze – fašizma, nacizma, komunizma, suverenizma – bez obzira na to da li su pripadali tzv. “kratkom veku” ili su naši savremenici, diktatori i autokrate dele jednu karakteristiku: ubijaju i uništavaju živote ljudi bez razumnog motiva i bez logike. Upotrebljavati razum, političke parametre, međunarodne okolnosti, poštovati načela taktike i strategije neizbežno nas vodi na pogrešnu stazu. Snaga koja pokreće njihove umove je opsednutost neprijateljima, paranoja, anksioznost i neutoljiva želja da kontrolišu sve i svakoga.
Mao Cedung je ponosno govorio kako treba žestoko kazniti jednog kako bi naučili pameti stotine drugih. Maksima kineskog vođe bila je doslovno primenjivana tokom Kulturne revolucije, ili bolje rečeno, Maovih čistki u kojima je stradalo par miliona Kineza.
Postoji još jedna zajednička crta u karakterima autokrata i diktatora: prezir prema narodu kojim vladaju, naravno uvijen u visokoparne patriotske stavove u kojima se svet deli na patriote i izdajnike. Taj sentiment je izraženiji kod istočnjačkih despota, ali je bio prisutan u razmišljanjima diktatora u zapadnoj i centralnoj Evropi tokom 20. veka, od Salazara i Franka do Musolinija i Hitlera.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
