“Vlast troši, ali još više troši one koji je nemaju”, govorio je luciferni sedmostruki italijanski premijer Đulio Andreoti. Armija sedamdesetogodišnjaka i osamdesetogodišnjaka koji drmaju i dalje politikom i medijima u SAD potvrđuje Andreotijevu tezu. Predsednik Džo Bajden je u ušao u devetu deceniju života, Donald Tramp ide ka 77. godini, lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel je Bajdenov vršnjak, dok vođa demokrata u Senatu Čak Šumer ima 72 godine. Berni Sanders, još jedan Bajdenov ispisnik, nema nameru da se povuče dok su se teška srca od Kapitol Hila početkom godine oprostili Nensi Pelosi (82 godine), Steni Hojer (83), Džim Klibarn (82), Dijana Fajnstin (89).
Duga izborna kampanja koja je već počela ukazuje da će Amerikanci, ako slušamo šta kažu protivnici jedni o drugima, u novembru 2024. godine birati između dementnog i psihopate, odnosno između tromih i kratkovidih, jedni bez snage, drugi bez pameti. Sve očiglednije profilisanje Bajdena i Trampa kao novih-starih kandidata za predsedničku trku 2024. godine je najveći poraz američke demokratije od njenog nastanka, vrišteći alarm nemoći “Magaraca” i “Slonova”. Gotovo da su nadimci dveju vodećih partija postali “nomen est omen”, ali u negativnom kontekstu.
U Demokratskoj partiji su potcenili Bajdenovu žeđ za vlašću. Najstariji predsednik u istoriji SAD je fingirao da će ostati samo jedan mandat u Beloj kući, dok je u suštini od početka programirao drugi, što se moglo videti iz načina na koji je tretirana Kamala Haris. Potpredsednica SAD je bila marginalizovana totalno do pre par nedelja, praktično je išla samo na sahrane na kojima Bajden nije želeo da bude prisutan. Međutim, sa objavom Bajdena da želi da se kandiduje i za drugi mandat Harisova je dobila važnu ulogu jer bi ona trebalo da bude garancija za demokratsku nominaciju i kasnije za pobedu na izborima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
