Đekna još nije umrla, a ka’ će ne zna se – glasi notorna domaća fraza koju ćemo ovaj put iskoristiti za to da vam predstavimo šta se dešava na istočnom frontu. Doduše, umire se, ali to su anonimni borci sa obe strane i stranci koji su došli da ginu u tuđem ratu za šaku dolara, evra, rubalja, čime su već plaćeni.
Rusi su počeli, Rusi bi trebalo i da završe rat, jednom kada ocene da je dosta. Zasada sa te strane govori se o resursima za godine ratovanja, o tome da postoji namera da se ide dalje i borbe nastave. Za takav rat možda nema žive sile (bez mobilizacije) i nije lako sa popunom tehnikom – nekih sredstava ima, nekih zafali pa se na terenu snalaze. Ako nema nevođenih raketnih zrna za rutinska raketiranja jurišnim avionima, ima avio-bombi velike mase sa krilcima za planiranje i udari se i sa tri tone na neku halu poljoprivrednog gazdinstva.
Na prvi pogled ne bi se reklo da je ruska armija u prilici da planira neke nove ratove. Pritisnuti su zadacima na frontu, zatim potrebom da se zatvore pravci na severu izloženi NATO-u posle ulaska skandinavskih država u taj savez, Finske koja je 2023. postala 31. članica i Švedske koja je godinu dana nakon istočnog suseda postala 32. članica, poslednja zasada.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
