“Hajde, nemoj da praviš budalu od mene”, rekao je američki predsednik Džo Bajden izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu kada su se poslednji put videli u Beloj kući, pre par nedelja. Bajdenova rezignirana reakcija bila je isprovocirana Netanjahuovom pričom o pregovorima sa Palestincima o primirju u Gazi. Ne treba biti veliki poznavalac izraelskih prilika da bi se shvatilo da je Netanjahuov ostanak na vlasti direktno vezan za trajanje rata u iščekivanju povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Izbor Jahje Sinvara za političkog, a ne samo vojnog lidera Hamasa direktan je signal da ni Palestinci, a pre svega Iran, nemaju nameru da zaustave rat. Reč je o veoma indikativnom presedanu budući da je bilo logično da za lidera palestinske terorističke organizacije bude izabrana ličnost koja živi u inostranstvu i posledično može da deluje i održava kontakte sa saveznicima u regionu i svetu. Izbor na Sinvara je pao jer su svi ostali ozbiljni kandidati bili bliži Turskoj i Muslimanskoj braći nego Teheranu i Kataru koji su glavni finansijeri i jataci Hamasa.
Takođe, kroz imenovanje Sinvara Iran je demonstrirao svoju supremaciju u odnosima sa Hamasom stavljajući u aut kandidate koji su uživali podršku Turske, pre svih Mešala. Bivši dugogodišnji šef Hamasa nije u dobrim odnosima sa Teheranom i sa Hezbolahom a ekstremno krilo Hamasa ga optužuje za promenu statuta terorističke organizacije s kojim se odustalo od uništenja Izraela kao konačnog cilja (po statutu koji je usvojen pod Mešalovom palicom cilj delovanja pokreta je limitiran na povratak na granice Palestine pre 1967. godine).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
