Tehnologija je trebalo da rasprši moć. Rani vizionari interneta nadali su se da će digitalna revolucija osnažiti pojedince da se oslobode neznanja, siromaštva i tiranije. I, barem neko vreme, to se i dogodilo.
No danas, sve pametniji algoritmi uče da predviđaju – i oblikuju – svaki naš izbor, omogućavajući dosad neviđeno efikasne oblike centralizovanog, neodgovornog nadzora i kontrole. Predstojeća AI revolucija mogla bi čak da zatvorene političke sisteme učini stabilnijima od otvorenih – jer bi transparentnost, pluralizam, sistemi ravnoteže i druge ključne demokratske karakteristike mogli da postanu teret. Ako je otvorenost dugo davala demokratijama prednost, da li bi sutra mogla postati njihov kraj?
Pre dvadeset godina skicirao sam „J-krivulju“ koja povezuje otvorenost zemlje sa njenom stabilnošću: zrele demokratije su stabilne zato što su otvorene, konsolidovane autokratije zato što su zatvorene, dok zemlje zaglavljene u haotičnoj sredini često pucaju pod pritiskom.
Taj odnos se, međutim, menja pod uticajem tehnologije. Kada je J-krivulja nastala, svet je prolazio kroz decentralizujuću telekomunikacionu i internet revoluciju. Ljudi su se povezivali kao nikada ranije i dobijali pristup informacijama koje su im ranije bile nedostižne, a moć se pomerala ka građanima i otvorenim političkim sistemima. Od pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza do „obojenih revolucija“ u Istočnoj Evropi i „arapskog proleća“ na Bliskom istoku, činilo se da je talas globalne liberalizacije nezaustavljiv.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
