Tehnologija je trebalo da rasprši moć. Rani vizionari interneta nadali su se da će digitalna revolucija osnažiti pojedince da se oslobode neznanja, siromaštva i tiranije. I, barem neko vreme, to se i dogodilo.
No danas, sve pametniji algoritmi uče da predviđaju – i oblikuju – svaki naš izbor, omogućavajući dosad neviđeno efikasne oblike centralizovanog, neodgovornog nadzora i kontrole. Predstojeća AI revolucija mogla bi čak da zatvorene političke sisteme učini stabilnijima od otvorenih – jer bi transparentnost, pluralizam, sistemi ravnoteže i druge ključne demokratske karakteristike mogli da postanu teret. Ako je otvorenost dugo davala demokratijama prednost, da li bi sutra mogla postati njihov kraj?
Pre dvadeset godina skicirao sam „J-krivulju“ koja povezuje otvorenost zemlje sa njenom stabilnošću: zrele demokratije su stabilne zato što su otvorene, konsolidovane autokratije zato što su zatvorene, dok zemlje zaglavljene u haotičnoj sredini često pucaju pod pritiskom.
Taj odnos se, međutim, menja pod uticajem tehnologije. Kada je J-krivulja nastala, svet je prolazio kroz decentralizujuću telekomunikacionu i internet revoluciju. Ljudi su se povezivali kao nikada ranije i dobijali pristup informacijama koje su im ranije bile nedostižne, a moć se pomerala ka građanima i otvorenim političkim sistemima. Od pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza do „obojenih revolucija“ u Istočnoj Evropi i „arapskog proleća“ na Bliskom istoku, činilo se da je talas globalne liberalizacije nezaustavljiv.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
