Zašto je „Mond“ postao novina establišmenta?
Da je Le Monde postao list Kloda Žilijena, Miteran ne bi vodio istu politiku. Kako je izbor direktora između 1980. i 1982. podelio prvo redakciju, pa onda i francusko društvo
Šta bi bilo da je pobedio Pekić?
Preminula je Ljiljana Pekić, supruga književnog velikana, i žena koja je, uz ćerku Aleksandru, vodila računa o zaostavštini pisca. Ovu priču o njemu, njegovim političkim idejama i svim propuštenim prilikama u Srbiji, ispričale su upravo one koje su Borislava Pekića najbolje poznavale
Glasine o kraju američke dominacije bile su preuranjene
O predsedniku Si Đinpingu u Kini ne može ni da se čuje, a kamoli pročita vest koja nije krcata superlativima i divljenjem, dok se u Americi Trampu ne oprašta ništa, ni greške ni uspesi
Da li je Jugoslavija bila demokratska zemlja?
Paradoks je da se Jugoslavija raspala kad je uvedena demokracija, dok se održavala kao autoritarna država. Veliki feljton Dejana Jovića na Velikim pričama o Jugoslaviji svakog četvrtka u nedelji
Jedino rešenje je ograničenje i premijerskog mandata
Mađarska je postala prva zemlja koja je ograničila mandat i premijeru u Evropi. I to mora da bude ili nepisano pravilo, ili pisano kad neko pomisli da je nezamenjiv
Mađari biraju između Zapada i Istoka
Pobeda Orbana važna je za Trampa, Putina i Sija jer je on njihov "trojanski konj". Uz lidera Fidesa su i Aleksandar Vučić, Janez Janša i Milorad Dodik
Kako sam prestao da budem vukovac
O rađanju opozicije, o devedesetima, o zabludama, o jednom 9. martu i o nekim novim glasovima pobune
Bila je ovo odlična decenija za milijardere
Živimo u svetu u kome superbogati već kupuju izbore, poseduju medije i mogu da računaju na represivni aparat države. Pa ko će onda spasti demokratiju?
Na izborima treba da se bira i dvorska luda
Mudri vladari uvijek su imali uz sebe šaljivdžiju koji im je u lice govorio najstrašnije istine o njima samima
Kako se demokratija našla u manjini
Čak 72 odsto svetske populacije, odnosno 5,8 milijardi ljudi, živi u autokratijama, što je najviše od 1978. godine. A manje od 12 odsto svetske populacije živi u liberalnim demokratijama, koje su postale najređi tip političkog režima u svetu sa samo 29 zemalja
Od diktature do demokratije, i nazad
Zašto Srbiji danas ne treba Felipe Gonzales
Može li demokratija da preživi AI?
Umesto da širi moć, nova tehnologija ju je koncentrisala
Autonomija univerziteta i njeni neprijatelji
Napad na autonomiju je izazov za sve sfere – od poslovne (koja također traži autonomiju u odnosu na državu) i pravne do privatnog života. Zato je obrana autonomije univerziteta važna za sve, jer ako se uspije uništiti kritičnost onih koji su najumniji i najslobodniji, uništit će se autonomija sviju ostalih
Šta je stvarno „Projekat 2025“?
Konzervativna politika oličena u Donaldu Trampu nije, niti može biti, neki novi ideološki zamah. Ona je, prije svega, reakcija na savremeni liberalizam
Demokratija metka
Kod onih koji se zaklinju u demokratiju i zaštitu nemoćnih manjinskih grupa postoji paradoksalna želja za ratom i trajnom konfrontacijom
Katastrofa za ljudsku slobodu i demokratiju
U svetu danas ima više zatvorenih autokratija nego liberalnih demokratija, poslednji put takav slučaj dogodio se 1995. godine. U autokratijama živi 5,7 milijardi ljudi, a u demokratijama 2,3 milijarde. Samo 13 odsto svetskog stanovništva uživa puna demokratska prava i slobode. Ko su 10 najgorih prestupnika. U koju demokratiju spada Srbija, a šta je Klub autokrata?
Internacionala autokrata i diktatora
Broj diktatura se gotovo udvostručio u poslednjih 12 godina i trenutno ih ima više od 30, to jest gotovo svaka šesta država na planeti
Koja je veza između demokratije i privrednog rasta?
Nezavisni pravosudni sistem, poštovanje zakona i individualnih prava koji su preduslov dugoročnog trajanja demokratije, takođe su neophodni faktori koji garantuju poštovanje svojine i ugovora
