Nema nikog na ovoj našoj kugli zemaljskoj ko je ravnodušan prema Americi. Ljudi u odnosu na njih gaje ili naklonost ili neraspoloženje. Često otvorenu netrpeljivost. Retko je ko Amerikom oduševljen. Manjina pripada prvima, većina, i to ubedljiva, drugima.
Nije, međutim, oduvek tako bilo. Ta negativna osećanja ka Americi novijeg su datuma. Kad su Amerikanci prvi put zakoračili na evropsko tle u završnici Prvog svetskog rata, dočekani su sa ogromnim entuzijazmom. Njihova je ideja bila osnivanje jedne svetske organizacije država s ciljem sprečavanja globalnih sukoba i usvajanje univerzalnih mirovnih principa za čitavo čovečanstvo. Njihov tadašnji predsednik Vudro Vilson svojom pojavom i svojom vizijom dominirao je Versajskom mirovnom konferencijom 1919. Čuvenih Vilsonovih “Četrnaest tačaka”. Tokom i posle Drugog svetskog rata Amerikanci su doživljavani kao spasioci slobodnog sveta od hitlerizma i vesnici novog doba. Jemci slobode i demokratije. Simboli pobede. Potom su postepeno gubili svoju nepodeljenu popularnost. Poslednjih decenija su, verovatno, najomraženija svetska sila.
Kod nas je ta antiamerička histerija dostigla iracionalne razmere. Biće da je bombardovanje NATO-a 1999. tome znatno pomoglo. Ne treba sumnjati ni u moć sistematske i dugogodišnje propagande protiv zapadnjaštva u svakom smislu i svakoj formi. Ono bombardovanje iz 1944, mnogo razornije i strašnije, zaboravili smo. Gurnuli pod tepih. Prećutali.
Zašto?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
