Kako je Putin napravio “američku grešku”

Prvi uslov za uspešnu vojnu operaciju ili pobedu u ratu jeste realno postavljeni ostvariv cilj. Bez obzira na vojnu i tehnološku superiornost, loše ili pogrešno određeni ciljevi vode u poraz, pre ili kasnije. Eto zašto su SAD od Drugog svetskog rata pa do danas izašle kao pobednici samo u dva rata: Prvom zalivskom ratu i protiv SR Jugoslavije.

Administracija Džordža Buša starijeg, uprkos brojnim pritiscima, bila je dosledna u ratu za oslobađanje Kuvajta koji je okupirao Irak Sadama Huseina, na prelazu između 1990. u 1991. godinu: zadatak je bio da se oslobodi zalivska petromonarhija od iračke okupacije. Za samo par meseci američka vojska, zajedno sa saveznicima, nanela je teške poraze Iračanima koji su primorani na povlačenje i napuštanje Kuvajta. Buš je bio dovoljno mudar da zaustavi američke trupe na granici sa Irakom jer cilj rata nije bio promena režima i osvajanje Iraka već samo oslobađanje Kuvajta.

Bombardovanje Srbije imalo je takođe jasno određen motiv: ukloniti vojsku SR Jugoslavije i srpsku policiju sa prostora Kosova. Nije bio cilj obaranje režima Slobodana Miloševića u Beogradu a tek nije vojno pokoravanje Srbije. U svim ostalim ratovima, od Koreje preko Vijetnama do Avganistana i Iraka, Amerikanci su izašli poraženi ili su u najboljem slučaju remizirali.

Sličan zaključak se može izvući i za Moskvu. Ruska invazija na Ukrajinu ima defekt u svom začetku, istina ne odnosi se samo na agresora već i na žrtvu agresije. Putinov režim ne može da realizuje cilj da vrati Ukrajinu u svoju sferu uticaja a ni da međunarodno “legalizuje” okupaciju istočnog i južnog dela nekadašnje sovjetske republike. Na drugoj strani Kijev, ni uz pomoć saveznika, nije u stanju da povrati kontrolu nad Krimom i Donbasom.