Gruzini nisu Ukrajinci. Za razliku od Ukrajinaca koji su delili sudbinu sa Rusima više od hiljadu godina i čije nacije, religija, jezik dele iste korene, Gruzini su prvi bliski susret sa Rusima imali tek početkom 19. veka kada su bili okupirani od vojske cara Aleksandra I, postali su hrišćani sedam vekova pre Rusa a gruzinski jezik je gotovo hiljadu godina stariji od ruskog. Takođe, u Gruziji nema autohtonih etničkih Rusa a ni Gruzina rusofona, dok Rusija, posle zauzimanja Abhazije i Južne Osetije, nema teritorijalne pretenzije prema kavkaskoj republici.
Gruzija je jedna od brojnih zemalja u kojoj Moskva sprovodi tzv. hibridni rat rasplamsavajući političke sukobe, raspirujući separatističke ambicije, lokalna rivalstva, etničke ili religijske različitosti, političke podele bazirane na vrednosnim parametrima, ksenofobična i homofobična osećanja delova lokalnog stanovništva.
U Moskvi su svesni da nemaju neophodne resurse da bi mogli da stave pod direktnu kontrolu zemlje u okruženju. Primer Ukrajine gde je Rusija čak mogla da računa na simpatije i podršku dela lokalnog stanovništva, etničkih Rusa ili rusofonskih Ukrajinaca, veoma je indikativan, baš kao i pitanje Jermenije, koje rusofili izbegavaju u širokom luku, pošto je Jerevan osetio na svojoj koži istinitost izreke: “Teško onom koga Rusija brani…” U tom kontekstu Kremlj primenjuje strategiju hibridnih ratova koji su mnogo jeftiniji, manje rizični a donose im velike benefite i doprinose destabilizaciji komšiluka, bližeg i daljeg.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
