Evropski savet za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations) nedavno je objavio ispitivanje javnog mnjenja u kojem je jedno od pitanja za Ukrajince bilo: Koliko smatrate pouzdanim saveznike vaše zemlje? Indikativno je da su Rumuni i Poljaci bili na začelju liste saveznika u koje veruju Ukrajinci, daleko iza toliko kritikovanih, osporavanih i optuživanih Nemaca i Francuza za ambivalentan ili oklevajući odnos prema Rusiji Vladimira Putina. Od država na istočnom bloku, samo su pribaltičke republike bile visoko kotirane.
Severoistočne i istočne članice NATO-a ne brinu toliko o budućnosti i očuvanju Ukrajine koliko da oslabe, redimenzioniraju i po mogućstvu rasparčaju Rusku Federaciju. Za nordijske zemlje, pribaltičke republike i Poljsku jedina dobra stvar koju Rusi mogu da urade jeste da “nestanu” iz njihovog vidokruga. Pošto je malo verovatno da će se to dogoditi, ostaje validan zaključak nekadašnjeg Džonsonovog i Karterovog savetnika Zbignjeva Bžežinskog iz “Velike šahovske table”: “Bez Ukrajine, Rusija gubi status evroazijske imperije.”
Međutim, Rusija može da preživi bez Ukrajine, ali se postavlja pitanje da li će i koliko dugo će moći da izdrži kao mlađi partner ili satelit Kine. Suverenitet je smisao postojanja Rusije, bez njega ona nema razlog da postoji. Istovremeno, za razliku od evropskih komšija Rusije, u zapadnim članicama NATO-a, i samoj Americi, više strahuju od Kine na Arktiku i istočnim granicama Severnoatlantske alijanse nego od Rusije. Predsednik Finske Aleksander Štub je uveren da je Rusija već kineski satelit što se videlo iz njegove izjave da “Si Đinping može, ako hoće, da zaustavi rat jednim telefonskim pozivom Putinu”.
U Sjedinjenim Američkim Državama primila se među demokratama i republikancima Bizmarkova teorija za Balkan primenjena na Ukrajinu i generalno istočnu Evropu u celini. Kao što je pruski čelični kancelar smatrao i govorio da Balkan ne vredi života jednog njegovog grenadira iz Pomeranije, tako su i u Vašingtonu ubeđeni da odbrana Ukrajine ne vredi jednog života marinca. Ali to ne znači da nisu spremni i rešeni da pomognu Ukrajini da se odupre ruskoj invaziji bez slanja vojnika na teren.
U odsustvu američkih vojnika glavni teret, pored Ukrajinaca, ako stvari krenu po zlu, trebalo bi da podnesu nordijske i istočnoevropske zemlje, od Finske i Švedske, preko pribaltičkih republika i Poljske, do Rumunije. Praktično tzv. Via Carpatia, odnosno države koje se nalaze na potezu od litvanske luke na Baltičkom moru Klajpede, preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Soluna u Grčkoj sa krakom za rumunsku luku na Crnom moru Konstancu. Reč je o modifikovanoj ideji oca poljske nacije generala Pilsudskog “Trimarium”, s tim što je u akciji “odvraćanja” ili “obuzdavanja” Rusije, umesto Jadrana uključeno Egejsko more pored Crnog i Baltičkog.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
