“Kad pričate o Hamasu, ne možete da zanemarite džihad. Kad pričate o džihadu, ne možete da zaboravite Hezbolah. Kada pričate o Hezbolahu, ne možete da izostavite Iran…”, to je neka vrsta brzalice koju često vrte libanski novinari da bi ukazali na postojanje “Osovine otpora”, kako Teheran definiše svoje terorističke saveznike i države koje, više ili manje, drži pod kontrolom.
Islamistički režim u Iranu je odavno shvatio da se terorizam isplati, baš kao i proglašavanje kao najuzvišenijeg cilja da se Izrael uništi a Jevreji iskorene. Tako je kreirao armije terorista u Libanu, Siriji, Jemenu, Gazi, na Zapadnoj obali, u Iraku. Istovremeno je dodatno radikalizovao ceo muslimanski i arapski svet. U strahu od Teherana i islamskih revolucija po iranskom receptu, arapske petromonarhije su počele masovno da finansiraju džihadističke i najekstremnije islamističke organizacije, kupujući mir u svojoj kući, sejući seme terorizma koji će pogoditi Zapad.
Takođe, ajatolah Ali Hamnej i njegova Revolucionarna garda (pasdarani) vrlo dobro znaju da je mnogo unosnije voditi tzv. proxy ratove. Uprkos brojnim iskušenjima i krizama, Islamska Republika od završetka rata sa Irakom 1988. godine nije više vodila konvencionalne ratove i pored toga što su njeni vojnici bili angažovani u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libanu, Jemenu. Prošlonedeljni napadi na američke vojne baze u regionu od strane Huta i paravojnih formacija su deo uobičajenog repertoara Teherana.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
