“Kad pričate o Hamasu, ne možete da zanemarite džihad. Kad pričate o džihadu, ne možete da zaboravite Hezbolah. Kada pričate o Hezbolahu, ne možete da izostavite Iran…”, to je neka vrsta brzalice koju često vrte libanski novinari da bi ukazali na postojanje “Osovine otpora”, kako Teheran definiše svoje terorističke saveznike i države koje, više ili manje, drži pod kontrolom.
Islamistički režim u Iranu je odavno shvatio da se terorizam isplati, baš kao i proglašavanje kao najuzvišenijeg cilja da se Izrael uništi a Jevreji iskorene. Tako je kreirao armije terorista u Libanu, Siriji, Jemenu, Gazi, na Zapadnoj obali, u Iraku. Istovremeno je dodatno radikalizovao ceo muslimanski i arapski svet. U strahu od Teherana i islamskih revolucija po iranskom receptu, arapske petromonarhije su počele masovno da finansiraju džihadističke i najekstremnije islamističke organizacije, kupujući mir u svojoj kući, sejući seme terorizma koji će pogoditi Zapad.
Takođe, ajatolah Ali Hamnej i njegova Revolucionarna garda (pasdarani) vrlo dobro znaju da je mnogo unosnije voditi tzv. proxy ratove. Uprkos brojnim iskušenjima i krizama, Islamska Republika od završetka rata sa Irakom 1988. godine nije više vodila konvencionalne ratove i pored toga što su njeni vojnici bili angažovani u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libanu, Jemenu. Prošlonedeljni napadi na američke vojne baze u regionu od strane Huta i paravojnih formacija su deo uobičajenog repertoara Teherana.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
