Svaka čast, Čeferine

Vreme zbivanja je prvi oktobar, negde pred ponoć. Izvode se prvi zaključci o novom Čeferinovom čedu, ligaškoj fazi UEFA Champions League. Iza nas je polovina utakmica drugog kola i ishodi su pomalo zabrinjavajući.

Zvezda je tog dana izgubila na Meazzi 4:0, ali to u moru goleada nije ni primećeno iza Horgoša i Batrovaca. Young Boys je posetio Barcelonu i vratio se sa petardom, po četiri komada primili su Slovan od Manchester Cityja i Salzburg od Bresta, oba kod kuće, ali je u centru pažnje bilo 7:1 za Dortmund protiv Celtica. Dortmund, koji do kraja januara neće vezati dve pobede u sezoni.

Samo 14 dana ranije isti taj Celtic je kod kuće pregazio Slovan 5:1, Leverkusen se iz Rotterdama vratio sa trijumfalnih 4:0, a Dinamo je u Münchenu prošao kroz pravu dramu, smanjio sa 0:3 na 2:3, i onda za poslednjih 35 minuta primio još šest golova, za nadrealnih 2:9.

Već posle dva kola svi favoriti su po očekivanju pobeđivali, autsajderi gubili i sve što se moglo čuti je da će novi sistem upropastiti takmičenje.

Sad, upropastiti UCL 2024. bilo bi ozbiljan poduhvat. Godinama unazad gledanost pre same završnice pada, jer i kvalitet fudbala pada. Uzbuđenja nema, jer elitne ekipe u grupi mogu da igraju sa rezervama i opet lagano prolaze, godinama isti klubovi se vrte u završnici, ulazak u polufinale jednog Ajaxa, četvorostrukog prvaka Evrope, bio je prvorazredna senzacija.

UCL u starom formatu, zakucanom 2003, nakon serije promena u prethodnih 12 godina, odslužila je svoje odavno. Niko njom nije bio zadovoljan, ni navijači, niti klubovi, čak ni ljudi iz Nyona.

U eri u kojoj su promene međunarodnih takmičenja redovna pojava (2016. proširen Euro, 2018. krenula UNL, 2021. krenula Conference League, 2025. kreće prošireni FIFA Club World Cup, a godinu kasnije Mundijal sa 48 selekcija), promena u najlukrativnijem i daleko najgledanijem takmičenju bila je neizbežna.

Ali da li je brisanje grupa i proširenje na 36 timova i osam utakmica prve faze dobro rešenje?