Ume u Francuskoj da bude vrelo u avgustu, ali nikada nije i neće biti kao tog dana u Pont-Saint-Espritu. Da nije zapisano, da o tome nisu pisale baš sve novine u Francuskoj, mislio bi pošten čitalac nepune 72 godine od tog 16. avgusta da ga neko zajebava.
Probudili su se tog jutra stanovnici gradića na Roni i bilo im je jasno da je sve otišlo dovraga. Jedan je od njih žurno prijavio lekarima i medicinskim sestrama da oseća kako mu srce cure niz pete. I ne bi to bilo ništa da u čekaonici već nije bilo na desetine uspaničenih pacijenata koji su vrištali kako im zmije jedu utrobu, kako osećaju da im se kosti drobe i kako ih jako boli teme jer im je nebo palo na glavu.
I ne bi to bilo ništa da u šok sobama već nisu ležali povređeni, osakaćeni i izlomljeni ljudi. Jedan takav je poverovao da je avion, popeo se na vrh tornja katedrale u svojoj parohiji i probao svoja krila – pukao je o pločnik kao zrela avgustovska lubenica i onda polomljenih kostiju nastavio da trči po selu. Kada se umorio od trčanja, preminuo je.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
