Ume u Francuskoj da bude vrelo u avgustu, ali nikada nije i neće biti kao tog dana u Pont-Saint-Espritu. Da nije zapisano, da o tome nisu pisale baš sve novine u Francuskoj, mislio bi pošten čitalac nepune 72 godine od tog 16. avgusta da ga neko zajebava.
Probudili su se tog jutra stanovnici gradića na Roni i bilo im je jasno da je sve otišlo dovraga. Jedan je od njih žurno prijavio lekarima i medicinskim sestrama da oseća kako mu srce cure niz pete. I ne bi to bilo ništa da u čekaonici već nije bilo na desetine uspaničenih pacijenata koji su vrištali kako im zmije jedu utrobu, kako osećaju da im se kosti drobe i kako ih jako boli teme jer im je nebo palo na glavu.
I ne bi to bilo ništa da u šok sobama već nisu ležali povređeni, osakaćeni i izlomljeni ljudi. Jedan takav je poverovao da je avion, popeo se na vrh tornja katedrale u svojoj parohiji i probao svoja krila – pukao je o pločnik kao zrela avgustovska lubenica i onda polomljenih kostiju nastavio da trči po selu. Kada se umorio od trčanja, preminuo je.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
