Tokom nedavne posete letnjem kampu koji organizuje moja fondacija, na kom vaspitači (ne treneri, nego vaspitači) uče decu kako da treniraju, kako da se pravilno hrane i razvijaju svoje sopstvo, primetio sam da mnogi učesnici kampa svaki čas bacaju pogled na telefon. Nešto su uzbuđeno čekali. Tog jutra reprezentacija Nemačke igrala je protiv reprezentacije Južne Koreje. Svi su želeli da saznaju kakav je rezultat. Ta je utakmica bila – velika stvar.
Mundijal u Australiji i na Novom Zelandu donosi poseban nivo uzbuđenja. Mnogo se navijača širom sveta budi u nedoba kako bi gledalo utakmice svojih reprezentacija, koje se igraju na – po pravilu – ispunjenim stadionima u Sidneju, Brizbejnu, Ouklendu… Pre nekoliko godina to se ne bi dogodilo; teško bi jedna utakmica grupne faze ženskog Mundijala mogla da privuče pažnju. Ali ženski fudbal se promenio. Nabolje. Postao je atraktivniji i iz priče o sebi šutnuo ono čuveno “da, ali”.
Ženama je dugo bilo zabranjeno i otežano igranje fudbala. Nemačka je ukinula zabranu tek 1970. godine. Jaz nastao ovom diskriminacijom još uvek postoji, ali su fudbalerke počele da ga smanjuju. Sve više žena igra fudbal, rade to intenzivnije i bolje su obučene – i u mlađim kategorijama vidi se veliki napredak. To možete da vidite kada devojčice uđu u dribling ili u duel. To možete da vidite kada fudbalerke postižu spektakularne golove na ovom Mundijalu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
