Kada isplovite iz dubrovačke luke, pred vama se ređaju Elafitski otoci, od kojih su tri najveća i najpoznatija redom Koločep, Lopud i Šipan. Iza Šipana, negde u visini Slanog, smešten je Jakljan, najveći od deset preostalih Elafita, bez stalnog stanovništva.
Jedina stalna struktura na ostrvu je dečje odmaralište, u koje su beogradske škole osamdesetih slale svoje đake. Moj red stigao je juna 1986. godine, odmah po završetku školske godine. U Beogradu sam odgledao četvrtfinale meksičkog Mundijala i ona dva gola Dijega Englezima, i dan kasnije krenuo na put.
Na Jakljanu sam proveo 29. jun 1986, dan koji je neplanirano imao dupli fudbalski program. Pre nego što će u večernjem terminu na teren stadiona Azteca istrčati Argentinci i Nemci, popodnevni je doneo legendarno ponovljeno Šajberovo kolo, zakazano jer je nameštanje u Prvoj saveznoj probilo plafon. Obećavam da ću se Šajberom detaljno pozabaviti uskoro, možda već za nekoliko nedelja, na dvadesetu godišnjicu njegove smrti.
Što se tiče finala, proteklo je u argentinskoj dominaciji, Nemci su (mislim da sam ih tad prvi put video u zelenom, ali ne mogu da garantujem) u finišu sa dva brza gola izjednačili, a onda je u 87. minutu opet na scenu stupio Najveći: dupli pas sa Valdanom na centru i pâs od snova za Jorgea Luisa Burruchagu i konačnih 3:2. Bilo je to prvo od dva prvenstva u kojima Maradona prilično limitiranu selekciju penje na ramena i nosi u finale, tada i do pehara.
No ovo nije ni priča o Dijegu i meksičkom Mundijalu, i danas mom omiljenom velikom takmičenju, omiljenijem i od Eura 1992, koje me je na kraju odvelo do sasvim neočekivane ekstaze. Ali definitivno ima veze sa šampionatima sveta.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
