Kada isplovite iz dubrovačke luke, pred vama se ređaju Elafitski otoci, od kojih su tri najveća i najpoznatija redom Koločep, Lopud i Šipan. Iza Šipana, negde u visini Slanog, smešten je Jakljan, najveći od deset preostalih Elafita, bez stalnog stanovništva.
Jedina stalna struktura na ostrvu je dečje odmaralište, u koje su beogradske škole osamdesetih slale svoje đake. Moj red stigao je juna 1986. godine, odmah po završetku školske godine. U Beogradu sam odgledao četvrtfinale meksičkog Mundijala i ona dva gola Dijega Englezima, i dan kasnije krenuo na put.
Na Jakljanu sam proveo 29. jun 1986, dan koji je neplanirano imao dupli fudbalski program. Pre nego što će u večernjem terminu na teren stadiona Azteca istrčati Argentinci i Nemci, popodnevni je doneo legendarno ponovljeno Šajberovo kolo, zakazano jer je nameštanje u Prvoj saveznoj probilo plafon. Obećavam da ću se Šajberom detaljno pozabaviti uskoro, možda već za nekoliko nedelja, na dvadesetu godišnjicu njegove smrti.
Što se tiče finala, proteklo je u argentinskoj dominaciji, Nemci su (mislim da sam ih tad prvi put video u zelenom, ali ne mogu da garantujem) u finišu sa dva brza gola izjednačili, a onda je u 87. minutu opet na scenu stupio Najveći: dupli pas sa Valdanom na centru i pâs od snova za Jorgea Luisa Burruchagu i konačnih 3:2. Bilo je to prvo od dva prvenstva u kojima Maradona prilično limitiranu selekciju penje na ramena i nosi u finale, tada i do pehara.
No ovo nije ni priča o Dijegu i meksičkom Mundijalu, i danas mom omiljenom velikom takmičenju, omiljenijem i od Eura 1992, koje me je na kraju odvelo do sasvim neočekivane ekstaze. Ali definitivno ima veze sa šampionatima sveta.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
