Zašto tugujemo za ljudima koji su nas povredili? Svi su nekad sebi postavili ovo pitanje, ili su ga bar postavili nekome u svom okruženju. Ono se uglavnom pojavi kada se prekinu kompleksne i toksične partnerske veze, ali to nisu jedini odnosi nakon kojih patimo za pogrešnima.
Nekad su “pogrešni” oni ljudi koje nismo birali i koje ne možemo lako da ostavimo – naši roditelji.
Pročitala sam nedavno naslov teksta u časopisu New York Times – Zašto sve više ljudi prekida odnose sa svojim roditeljima? Ovo je neobična tema za nas iz balkanskih kultura. Mi ne samo da i ne pomišljamo da sa roditeljima možemo da prekinemo nego uvek i po svaku cenu te odnose moramo da održavamo. Jer zna se red…
Za nered koji roditeljske nekompetencije ostave u duši niko ne pita i o tome se jednostavno ne priča. Ćuti, srećan si ako imaš žive roditelje! Još ako su i zdravi i samostalni, to je kao sedmica na lotou! Roditelj se mora poštovati i taj dominantni narativ je toliko jak da ne ostavlja prostor za “ali…”.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
