Kad idete u Oslo, baš morate da posetite muzej Edvarda Munka koji je najpoznatiji po delu “Vrisak”. Munk je u jednom trenutku svog stvaralaštva imao problem sa okom. Vid mu je bio zamagljen zbog intraokularnog krvarenja u desnom oku i video je tačkice i mrlje. Deo slika je nastao baš tada – pokušavao je da prikaže na papiru ono što je video kroz obolelo oko i kako se njegovo stanje menjalo.
Svako od nas nekada se nađe u nekom trenutku u životu kada ne vidi najjasnije stvari oko sebe. A nekada stvari nisu onakve kakve nam se čine. Ljudi nisu onakvi kakvim se predstavljaju. Iako su “crvene zastavice”, kako se to kaže u psihologiji, tu, nekada ih ne vidimo ili ne želimo da poverujemo da je svet loše i opasno mesto, da su ljudi zli i da će nam se nešto desiti ako ne budemo uvek na oprezu. Zar nas ne uče suprotno? Naknadnom pameću pitamo se kako nismo videli upozorenja da nešto nije u redu i da nije bilo tako kako se nama činilo. Ali da ljudi tako ne razmišljaju u nekim situacijama, ne bi bivali dovedeni u zabludu, prevareni i izigrani.
Prevaranti na to računaju. Da verujete ljudima, da verujete njima.
Kao što je verovala devojka po imenu D. (njen identitet, kao i identitet svih ljudi uključenih u ovu priču, poznat je redakciji, ali su imena promenjena).
Kada sam se videla sa D. prvi put, delovala je smireno. Reći će mi da je to prvi dan kada se sabrala da može da ispriča šta joj se dogodilo, da složi događaje koji su prethodili neprijatnom iskustvu koje je doživela. Kasnije, tokom naših dodatnih susreta, razgovora i razmenjenih poruka, prisećaće se mnogih detalja koji će joj sada, iz druge perspektive, posle preživljenog stresa i traumatičnog iskustva, imati potpuno drugačije značenje nego u trenutku dešavanja.
Otac D. vlasnik je velike i uspešne srpske firme, što za ovaj slučaj, po svemu sudeći, i nije nevažno. Ova mlada žena našla se usred nečega za šta ima indicija da je pokušaj prevare pošto je upoznala mladića (zvaćemo ga M.) koji, ispostaviće se, ne postoji pod imenom kojim se njoj predstavio. Iako se može pretpostavljati kuda je ova “ljubavna priča njenog života” mogla da je odvede i što je reakcijom norveške policije sprečeno da se razvija u nekom drugom pravcu, to što se njoj nije desilo nešto više i gore ne znači da se ne dešava i da ne može da se desi nekoj drugoj osobi. I da ne treba da bude ispričano.
Kao upozorenje drugima, zbog čega je ona odlučila da govori za Nedeljnik anonimno, iz opravdanih razloga zbog svega što je D. pretrpela, a o čemu je upoznata beogradska policija.
Pojedini detalji razgovora sa njom namerno su izostavljeni zbog zaštite sagovornika.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
